Diego Arija, bivši ambasador Venecuele u UN i sadašnji specijalni savetnik generalnog sekretara UN, na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedoči o tome kako su Sekretarijat UN, Butros Gali i UNPROFOR dezinformisali Savet bezbednosti o stvarnom stanju u Bosni 1992-1995. godine.


U završnici dokaznog postupka tužilaštvo je na klupu za svedoke izvelo Diega Ariju, bivšeg ambasadora Venecuele u UN, sa namerom da pokaže da su u prvoj polovini devedesetih vlasti u Srbiji i optuženi Milošević bili upoznati sa onim što se dogadjalo u Bosni i Hercegovini. Tu nameru tužilac je vrlo jednostavno ostvario: svedok je potvrdio da optuženi "nije mogao da ne zna" za brojne rezolucije Saveta bezbednosti i odluke drugih organa UN, uključujući i Medjunarodni sud pravde, koje su se odnosile na dogadjaje u Bosni i Hercegovini i ulogu tadašnje Jugoslavije u tim dogadjajima.

Svedočenjem bivšeg ambasadora, a sadašnjeg specijalnog savetnika generalnog sekretara UN, tužilac je, medjutim, dobio mnogo više od puke potvrde da je Milošević znao šta se dogadja te je, prema tome, bio obavezan da to spreči ili kazni. Možda čak više nego za samog Miloševića, svedočenje Diega Arije je bilo razorno za ponašanje UN i njenih organa tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Rezolucije kojima je Savet bezbednosti pokušavao da utiče na sukobljene strane u BiH, a posebno na bosanske Srbe i samu Srbiju su, po ambasadoru koji je učestvovao u njihovom izglasavanju, bile "preslabe i irelevantne" i ostavljale su utisak da medjunarodna zajednica "neće uraditi ništa da bi zaustavila sukobe." Kada je reč o Bosni, rekao je Arija, prevladavali su "dupli standardi: nismo ih tretirali kao Evropljane već kao Muslimane, jer smo strahovali od muslimanske države u Evropi."

Tadašnji generalni sekretar Butros Gali i njegov Sekretarijat su, tvrdi Arija, zadržavali izveštaje o stvarnom stanju na terenu ili su dezinformisali Savet bezbednosti dostavljajući mu netačne informacije. Kao primer takvog uskraćivanja informacija naveo je pismo u kojem Sadako Ogata, tadašnji visoki komesar za izbeglice, upozorava UN na tragičnu situaciju u Srebrenici u martu 1993. To pismo se, izgleda, "zaturilo" negde u kabinetu generalnog sekretara, pa ga je Arije prvi put video tek 11 godina kasnije, u Hagu, kada mu ga je pokazalo tužilaštvo.

Humanitarna katastrofa u Srebrenici se našla pred Savetom bezbednosti tek 12 dana nakon dramatičnog i hitnog apela Sadako Ogate, kada se situacija na terenu već promenila: bošnjačke snage su kapitulirale a UNPROFOR ih je razoružao. Galijev Sekretarijat je, tvrdi Arija, znao za tu promenu ali je "propustio" da o njoj obavesti Savet bezbednosti uoči ili u toku debate o Srebrenici.

Nakon debate i izglasane rezolucije, ambasador Arija je predvodio misiju Saveta bezbednosti koja je posetila Srebrenicu. Tom prilikom je, kako je rekao, "shvatio zašto UN nerado šalju misije: zato što misije vide istinu!" U nastojanjima da njegovu misiju onemoguće da vidi istinu o Srebrenici podjednako su, tvrdi Arije, učestvovali oficiri i vojnici VRS i zapovednik UNPROFOR brigardir Hejz/Hays. Navodeći da mu je brigadir Hejz rekao da su za njega "rezolucije Saveta bezbednosti irelevantne", Arija se pred sudom zapitao: "Možete misliti šta su o tim rezolucijama mislili Srbi?"

U izveštaju koji je po povratku u Njujork/New York ambasador Arija podneo Savetu bezbednosti situacija u Srebrenici se opisuje kao "usporeni genocid", a sama opkoljena enklava kao "koncentracioni logor u kojem kao policija služi UNPROFOR." U izveštaju se, takodje, upozorava i na "potencijalni masakr u kojem bi moglo da nastrada 25.000 ljudi." Odgovarajući na pitanja tužioca Arija je danas rekao da mu je, još tada, "bilo jasno da je samo pitanje vremena kada će se taj masakr dogoditi", odnosno kada će "usporeni genocid" prerasti u "pravi genocid." A Ujedinjene nacije, dodao je, nisu bile voljne da učine ništa da bi to sprečile.

U unakrsnom ispitivanju, Slobodan Milošević se našao u dosta neobičnoj situaciji da Savet bezbednosti i bivšeg generalnog sekretara UN – koje često optužuje da su neovlašćeno osnovali "nelegalni Tribunal" – brani od optužbi bivšeg venecuelanskog ambasadora. Arija je, medjutim, ne samo ostao pri svojim tvrdnjama već je, u odgovoru na jedno Miloševićevo pitranje, dodao i ocenu da su - tokom rata u Bosni - UN izvele najveću operaciju zataškavanja čiji je rezultat razorena i etnicki podeljena zemlja i 200.000 mrtvih.

Dijeljenje sadržaja