U najavi žalbe na prvostepenu presudu kojom je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i drugih zločina u Srebrenici i Žepi, Zdravko Tolimir traži da bude oslobođen svih optužbi ili da mu kazna bude značajno smanjena

Zdravko Tolimir, bivši Mladićev pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove u Glavnom štabu VRS, najavio je žalbu na prvostepenu presudu kojom je u decembru prošle godine proglašen krivim za genocidi druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine i osuđen na doživotni zatvor. U najavi, sročenoj uz pomoć njegovog pravnog savetnika Aleksandra Gajića, Tolimir navodi41 osnovu kojima osporava i pravnu i činjeničnu zasnovanost prvostepene presude.

Stav odbrane je da "ni jedno razumno sudsko veće ne može Zdravka Tolimira smatrati krivim" za genocid, zaveru za počinjenje genocida, istrebljivanje, ubistvo, progon, nehumana dela i deportaciju stanovništva enklava pod zaštitom UN 1995. godine.

Pretresno veće je, po mišljenju žalioca, pogrešilo pre svega prihvatajući u dokazni materijala 523 činjenice presuđene u drugim tribunalovim predmetima u kojima se sudilo za zločine u Srebrenici i Žepi. Standard dokazivanja "van razumne sumnje", po Tolimiru, nije primenjen, a svedočenja istražitelja, na čelu sa dugogodišnjim šefom srebreničke istrage Jan/Jean-Rene Ruezom, prihvaćena su bez "neophodne doze opreza", uz primenu "vrlo niskog standard procene" dokazne vrednosti tih iskaza. Vazdušni snimci područja Srebrenice, koje je tužilaštvu dostavila američka vlada, takođe su, prema Tolimiru, pogrešno prihvaćeni kao "pouzdani" i pridana im je "velika dokazna vrednost".

Na osnovu "nekritičkog" prihvatanja dokaza, smatra Tolimir, Pretresno veće je došlo do pogrešnih zaključaka. U jednom od osnova žalilac ukazuje na pogrešnu ocenu sudija da je napad na Srebrenicu i Žepu bio "sistematski i široko rasprostranjen", te da je bio usmeren na civilno stanovništvo. Šta više, Pretresno veće se, prema Tolimiru, nije potrudilo da utvrdi razliku između muslimanskih "civila i boraca", što se odrazilo i na pogrešan zaključak su snage bosanskih Srba odgovorne za smrt ukupno 5.749 bosanskih Muslimana.

Tolimir negira da je bilo njegova, bilo namera snaga bosanskih Srba bila "fizičko uništenje bosanskih Muslimana" i ukazuje na pogrešan zaključak Pretresnog veća o postojanju genocidne namere. Smatra, takođe, da je pogrešno zaključeno da su sprečavanje dostavljanja humanitarne pomoći, prisilno premeštanje stanovništva, odvajanje muškaraca, ubistva zarobljenika... bili usmereni na "uništenje dela muslimanske populacije kao takve". Negira, konačno, i postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa takvim ciljem.

U odmeravanju kazne sudije su, prema Tolimiru, zanemarile neke olakšavajuće okolnosti. Ocenjujući njegovo ponašanje pre početka suđenje "neprimerenim" veće nije uzelo u obzir "uslove pod kojim je uhapšen" i probleme koje je imao zbog "uskraćivanja pravne pomoći", zaključuje Tolimir i traži oslobađajuću presudu ili znatno umanjenje kazne.

Dijeljenje sadržaja