U prvom delu završnih reči, tužilac ukazuje da je van razumne sumnje dokazano da je 1999. godine proterano više od 800.000 a ubijeno nekoliko hiljada kosovskih Albanaca u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, a među učesnicima optuženi Milutinović, Šainović, Ojdanić, Pavković, Lazarević i Lukić


Nakon dvonedeljne letnje pauze prva radna sedmica u Tribunalu otvorena je završnim rečima optužbe na suđenju šestorici bivših srpskih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika koji se terete za deportacije, ubistva i druge zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine. Tužilac Henis/Hannis smatra da su on i njegov tim tokom dvogodišnjeg suđenja dokazali učešće svih optuženih u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se proterivanjem i ubistvima albanskih civila izmeni etnička slika Kosova i na taj način uspostavi puna srpska kontrola nad pokrajinom.

Tužilac tvrdi da je plan etničkog čišćenja Albanaca postojao najmanje od oktobra 1998. godine, a da je NATO intervencija iskorišćena kao "paravan" za početak deportacija i ubistava kosovskih civila. Na čelu udruženog zločinačkog poduhvata po tužiocima je bio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević. To potkrepljuju svedočenjem bivšeg predsednika Vojnog komiteta NATO Klausa Naumana/Naumann koji je tvrdio da je Milošević 24. oktobra 1998. godine njemu i tadašnjem komandantu snaga NATO generalu Vesliju Klarku/Wesley Clark rekao da će kosovski problem rešiti po modelu koji je primenjen u Drenici 1946. godine kada su Albanci skupljeni na jedno mesto i pobijeni.

I zaista, takvom rešenju se, po optužbi, pribeglo tokom prvih nekoliko nedelja NATO intervencije kada su na mnogim lokacijama na Kosovu počinjena masovna ubistva albanskih civila. U pokrajini je, rekla je tužiteljica Kravec/Kravetz, stvorena atmosfera terora i straha koja je kulminirala odlaskom oko 800.000 kosovskih Albanaca u Albaniju i Makedoniju. Zločini su se, tvrde tužioci, dogodili po ustaljenom obrascu – prvo bi vojska granatirala sela, a onda bi u njih ulazili policija i druge formacije, ubijali, pljačkali i proterivali civile, kojima su na granici pre izlaska iz zemlje oduzimana lična dokumenta.

Mnoga masovna ubistva, podseća optužba, dogodila su se na lokacijama na kojima nije bilo nikakvih borbi, a među ubijenima je i veliki broj žena i dece, što pobija tvrdnje odbrana šestorice optuženih da su žrtve bili pripadnici OVK ili da su stradale u unakrsnoj vatri tokom borbi srpskih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika. Ključni dokaz da se nije radilo o "legitimnim žrtvama" po optužbi je činjenica da su leševi nakon ubistava premešteni, odnosno skriveni, u masovne grobnice na više lokacija u Srbiji.

Govoreći o individualnoj odgovornosti optuženih, tužioci su prvo pomenuli bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, rekavši da njegova uloga "nije bila samo dekorativne prirode", budući da je bio na položaju sa kojeg je mogao da spreči zločine nad kosovskim Albancima. Optužba smatra da je dokazala da je tadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović po nalogu Slobodana Miloševića vršio "političku kontrolu" snaga koje su bile uključene u počinjenje zločina. Te akcije su, zaključio je tužilac, u proleće 1999. godine izvođene po direktivama načelnika Generalštaba VJ, trećeoptuženog Dragoljuba Ojdanića.

Optužba će sutra zaključiti svoje izlaganje iznošenjem argumenata o ulozi preostale trojice optuženih – vojnih generala Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića, a potom i komandanta policijskog štaba za Kosovo Sretena Lukića. Na kraju završnih reči, tužilac bi trebalo da saopšti i kakve kazne zahteva u slučaju da optuženi budu proglašeni krivima.

Dijeljenje sadržaja