Svedočeći na poziv Pretresnog veća na suđenju šestorici bivših srpskih zvaničnika optuženih za zločine nad kosovskim Albancima, bivši načelnik bezbednosti VJ Aleksandar Dimitrijević relativizovao neke svoje izjave iz 1998. godine kada je kritikovao vojni i politički vrh zbog događaja na Kosovu. Predsedavajući sudija primetio da se u pojedinim situacijama svedok postavlja "defanzivno"


Pošto su srpske vlasti, posle višemesečnog otezanja koje je dovelo do toga da ih predsednik Tribunala prijavi Savetu bezbednosti, konačno uručile obavezujući nalog za svedočenje bivšem načelniku Uprave bezbednosti VJ Aleksandru Dimitrijeviću, on je danas počeo iskaz video linkom iz Beograda. Svedočio je na poziv Pretresnog veća budući da je u dokaznim postupcima strana označen kao jedan od visokih zvaničnika koji se nisu slagali sa politikom Slobodana Miloševića na Kosovu, pa je smenjen 23. marta 1999. godine, dan pred početak NATO intervencije na SR Jugoslaviju. Tačnije, tog dana mu je, kako je ispričao, rečeno da će biti penzionisan... "na sopstveni zahtev".

Predsedavajući sudija je na samom početku ispitivanja prezentovao zapisnik sa sastanka Međuresornog štaba za borbu protiv terorizma od 28. oktobra 1998. godine na kojem Slobodan Milošević, Milan Milutinović i drugi političari i generali analiziraju aktivnosti Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo, koja je, po optužnici, bila Miloševićev neformalni organ za sprovođenje plana o proterivanju kosovskih Albanaca. Optužba tvrdi da su u radu Zajedničke komande učestvovala četvorica od šestorice optuženih – Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić. Svedok je negirao autentičnost zapisnika od 28. oktobra 1998. godine pošto se u njemu, kako je objasnio, navodi da je predsednik Milošević "davao predloge", a dobro se znalo da je on samo "donosio odluke". Budući da pomenuti zapisnik, po njemu, nije autentičan, tvrdi da Zajednička komanda nije postojala.

Kada mu je prezentovan zapisnik sa sastanaka Kolegijuma Generalštaba VJ od 17. decembra 1998. godine na kojem je rekao da vojska namerno provocira aktivnosti OVK u području Podujeva, kako bi posle policija "odradila ono što treba", svedok je objasnio da je tada tako mislio, ali da je kasnijim proverama utvrđeno da nije bio u pravu.

Jedini koga Dimitrijević danas nije štedeo je general Nebojša Pavković, tadašnji komandant Prištinskog korpusa VJ. Za njega je rekao da se već krajem 1998. godine "otuđio" od svojih neposredno nadređenih vojnih oficira, vukao poteze na svoju ruku, direktno komunicirao sa Slobodanom Miloševićem i bio njegov "miljenik". Pošto je izbegavao da kaže kakvu je konkretnu štetu izazvalo takvo Pavkovićevo "otuđenje", opisujući je samo kao "vanredne događaje", sudije Bonomi je primetio da iz njegovih odgovora može da se zaključi samo da je "bio ljubomoran" na Pavkovićevu vezu sa Miloševićem. Dimitrijević je tada rekao da su "vanredni događaji" koje je imao u vidu bili dezerterstva i pogibija vojnika, zbog popuštanja discipline u Prištinskom korpusu.

Svedočenje Aleksandra Dimitrijevića će biti okončano sutra kada će ga ispitivati tužilac i branioci šestorice optuženih.

Dijeljenje sadržaja