Odbrane bivšeg predsednika Srbije i potpredsednika vlade SR Jugoslavije tvrde da njihovi klijenti ne snose odgovornost za zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine i negiraju vezu svojih klijenata sa Slobodanom Miloševićem, za koga optužba tvrdi da je predvodio udruženi zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja Kosova


Odbrane bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića i nekadašnjeg potpredsednika vlade SR Jugoslavije Nikole Šainovića traže da njihovi klijenti budu oslobođeni svih optužbi jer smatraju da nisu učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je rezultirao proterivanjem više od 800.000 i ubistvom nekoliko hiljada kosovskih Albanaca za vreme NATO intervencije 1999. godine. Za iste zločine se terete i trojica vojnih generala Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević kao i bivši komandant Štaba MUP za Kosovo Sreten Lukić.

Milutinovićevi branioci tvrde da on - kao predsednik Srbije - nije imao nadležnosti nad vojskom i policijom na Kosovu, niti da je bio uključen u bilo kakve zločinačke postupke. Tvrde da je Vojskom Jugoslavije komandovao isključivo predsednik savezne države Slobodan Milošević i da Milutinović nije imao načina da utiče na njegove odluke i poteze, iako je bio član Vrhovnog saveta odbrane. Milutinović je, tvrdi branilac O'Saliven/O'Sulliven, u Rambujeu/Rambouillet i na drugim pregovorima o kosovskoj krizi "kroz dijalog i kompromis" tražio rešenja i bio političar koji se suprotstavljao radikalnim stavovima.

Odgovarajući na tvrdnju optužbe da Milutinović nije učinio ništa da spreči zločine i kazni počinioce, branilac odgovara da optuženi nije imao razloga da sumnja da se na Kosovu 1999. godine dešavalo "bilo šta neprimereno". Kada je iz stranih medija čuo za zločine nad albanskim civilima, Milutinović je, kaže branilac, takve navode proverio i od svojih saradnika dobio uveravanja da se radi o propagandi, pa nije imao razloga da preduzima bilo kakve korake.

Advokat Toma Fila je potom objasnio zašto traži da Nikola Šainović bude oslobođen. Tvrdi da je nivo ponuđenih dokaza optužbe o učešću njegovog klijenta u zločinima na Kosovu veoma nizak i da u najmanju ruku postoji razumna sumnja da je on po Miloševićevom nalogu postavljen na čelo Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo. Da je Šainović – kako navodi tužilac - bio "Miloševićev čovek" oni bi se, tvrdi Fila, tokom 1999. godine češće sastajali o čemu, kako kaže, nisu ponuđeni dokazi. Osim što je negirao Šainovićevu "bliskost" sa Miloševićem, branilac tvrdi da se položaj njegovog klijenta tokom sukoba na Kosovu značajno razlikovao od položaja preostale petorice optuženih koji su bili ili na mestu predsednika države ili na visokim vojnim i policijskim funkcijama.

Pred kraj današnjeg zasedanja iznošenje završnih reči je počela odbrana bivšeg načelnika Generalštaba VJ Dragoljuba Ojdanića.

Dijeljenje sadržaja