Podsećajući da su NATO snage u septembru 1994. godine bombardovale položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, branilac Ratka Mladića pitao nekadašnjeg zamenika komandanta Unprofora da li su on i drugi visoki UN oficiri ikada zahtevali napade NATO i na Armiju BiH, budući da je i ona bila odgovorna za određene incidente. Svedok odgovorio odrečno, navodeći da ponašanje vladinih snaga nikada "nije eskaliralo do nivoa koji bi zahtevao vojnu intervenciju"

Nastojeći da Vojsku Republike Srpske i njenog komandanta – optuženog Ratka Mladića – amnestira odgovornosti za zločine u Sarajevu, branilac Ivetić je za kršenja primirja, napade na UN vozila, i artiljerijske i snajperske udare po gradu optuživao Armiju BiH. U unakrsnom ispitivanju kanadskog generala Dejvida Frejzera/David Fraser branilac je sugerisao da je Unprofor bio pristrasan jer nije jednako reagovao na incidente Armije BiH i vojske bosanskih Srba. Svedok je u periodu od aprila 1994. do kraja maja 1995. godine bio pomoćnik komandanta snaga Unprofora u Sarajevu.

Branilac se danas, između ostalog, pozvao na deo razgovora bivšeg komandanta snaga UN u Sarajevu – britanskog generala Majkla Rouza/Michael Rose – sa haškim istražiteljima u kojem je rekao da je Ejup Ganić organizovao tajnu policiju da snajperski deluje po tramvajima pod takvim uglom da bi se Srbi mogli za to okriviti. Kanadski general Frejzer, međutim, odgovara da takva saznanja nije imao. Potom je branilac sugerisao da su stradanja civila u tramvajima možda bila rezultat pogodaka tokom razmene vatre između dve strane, a svedok je rekao da ne isključuje mogućnost da se to ponekad događalo. Pored toga, Frejzer je prihvatio da je Armija BiH imala snajperiste na zgradama "Unisa" i izvršnog veća i da je Unprofor protestovao kod sarajevskih vlasti ako se sa tih mesta pucalo na srpske civile.

Svedočeći svojevremeno na suđenju bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomiru Miloševiću, Frejzer je rekao da je Unprofor jednom prilikom zabeležio i da su na sarajevsku stambenu zonu u kratkom roku ispaljene dve granate – jedna sa srpskih, druga sa muslimanskih položaja. Danas je to potvrdio i rekao da je u oba slučaja bilo civilnih žrtava.

Dalje, odbrana je ukazivala na sumnju Unprofora da su u aprilu 1994. godine pripadnici VRS ubili jednog francuskog vojnika na takozvanoj Aleji snajpera, a da je za smrt drugog Francuza na sarajevskom aerodromu odgovorna Armija BiH. Sumnjalo se, takođe, i da su u novembru 1994. godine vozilo u kojem je bio komandant Unprofora sa više metaka, srećom bez žrtava, pogodili muslimanski vojnici. Svedok se složio sa svim pomenutim navodima, koji se, doduše, navode i u Unproforovim izveštajima.

Budući da je NATO na zahtev Unprofora bombardovao srpske položaje oko Sarajeva 22. septembra 1994. godine, branilac je pitao svedoka da li su on i njemu nadređeni komandant snaga UN ikada zahtevali da se bombarduju i položaji Armije BiH. General Frejzer je odgovorio odrečno, pojašnjavajući da incidenti koji su bili izazivani iz grada od strane vladinih snaga nikada "nisu eskalirali do nivoa koji bi zahtevao vojnu intervenciju". Upitan da li su im makar pretili bombardovanjem sa ciljem da se incidenti smanje, svedok je rekao da je bilo teško definisati vojne ciljeve u gradu, a da Unprofor nikada nije upućivao "lažne pretnje".

Iskaz kanadskog generala će sutra biti okončan, nakon čega će tužilac izvesti novog svedoka.

Dijeljenje sadržaja