Predsednik Tribunala odbacio zahtev bivšeg predsednika Skupštine bosanskih Srba da nakon 12 godina bude pušten na slobodu, pa mu tako ostaje da sačeka avgust iduće godine kada će odslužiti dve trećine kazne i ispuniti nepisani uslov za prevremeno puštanje. Krajišnik redovan u teretani i na kursu proučavanja Biblije

Momčilo Krajišnik uporno ali bezuspešno podnosi zahteve predsedniku Tribunala da mu odobri prevremeno puštanje iz britanskog zatvora u kojem služi 20-godišnju kaznu zbog zločina u BiH 1992. godine. Nakon odbačenih zahteva od prošle i pretprošle godine, Krajišnikova molba za puštanje na slobodu danas je odbijena i treći put.

Bivši predsednik Skupštine bosanskih Srba i prvi saradnik predsednika RS Radovana Karadžića u najnovijem zahtevu podseća da je, po britanskom zakonu, puštanje na slobodu moguće već posle polovine odslužene kazne. Dostavio je i izveštaj svog zatvorskog nadzornika u kojem se kaže da se "uspešno uklopio u zatvorski sistem" i da je "zatvorenik za primer", kao i da nema opasnosti da će ponoviti zločine za koje je optužen. Mada je tužilac ranije naveo da Krajišnik nije sarađivao sa njegovom kancelarijom, on u zahtevu za prevremeno oslobađanje tvrdi da je dok je još bio na slobodi obezbedio tužilaštvu pristup zvaničnim dokumentima Republike Srpske, kao i kontakt sa tadašnjim beguncem Radovanom Karadžićem.

U odluci se navodi da Krajišnik možda ima pravo da bude pušten po britanskom zakonu, ali da taj zakon "svakako nije obavezujući za Tribunal". Predsednik Meron ukazuje na praksu da se zahtevi za prevremenu slobodu haških osuđenika razmatraju tek nakon dve trećine odslužene kazne, uz izuzetak Dragana Obrenovića koji je pušten osam meseci pre isteka tog roka i to zbog "izuzetno važne saradnje sa tužilaštvom", što kod Krajišnika, po oceni predsednika, nije slučaj.

Bivši predsednik skupštine bosanskih Srba je do sada izdržao 12 godina svoje 20-godišnje kazne i u avgustu iduće godine će ispuniti i tribunalovu dvotrećinsku granicu za moguće puštanje na slobodu, uprkos tome što je osuđen zbog teških zločina deportacija, prisilnog premeštanja i progona nesrpskog stanovništva. Upravo težina počinjenih zločina je u današnjoj odluci navedena kao dodatni razlog da on sada ne bude pušten na slobodu.

Predsednik Meron je prihvatio zaključak o njegovom dobrom vladanju u zatvoru i izvesnim pokazateljima rehabilitacije, ali to je očito bilo nedovoljno da se uvaži zahtev za prevremeno puštanje na slobodu. Ipak, zanimljivo je navesti još neke izvode iz izveštaja zatvorskog nadzornika o ponašanju osuđenog. Navodi se da se Krajišnik po dolasku "dobro smestio i bio je srećan zbog opuštenog zatvorskog režima" i da "vrlo korisno" upotrebljava svoje zatvorsko vreme. On, naime, "posećuje teretanu" i redovan je na "kursu proučavanja Biblije" koji drži zatvorski sveštenik. Želi da se vrati u Republiku Srpsku "da bi bio bliže svojoj porodici koja ga je sve vreme podržavala", ali i da bi doprineo pomirenju naroda u regionu.

Dijeljenje sadržaja