Odbačen zahtev Momčila Krajišnika, bivšeg predsednika Skupštine bosanskih Srba da bude pušten na slobodu nakon što je odslužio 11 od 20 godina zatvorske kazne koja mu je izrečena za deportacije, prisilno premeštanje i progone nesrpskog stanovništva Bosne i Hercegovine

Predsednik Tribunala Patrik Robinson je još jednom odbacio zahtev Momčila Krajišnika da bude prevremeno oslobođen iz britanskog zatvora u kojem služi dvadesetogodišnju kaznu na koju je osuđen za deportacije, prisilno premeštanje i progone nesrpskog stanovništva u Bosni i Hercegovini 1992. godine. Sličan Krajišnikov zahtev predsednik Tribunala je odbio i u julu prošle godine.

Krajišnik je uputio zahtev za oslobađanje budući da je odslužio više od polovine izrečene kazne čime je zadovoljio uslov koji propisuje britanski zakon. Prema nepisanoj praksi u Tribunalu, zahtevi za prevremenom slobodom se razmatraju tek nakon što osuđeni odsluže najmanje dve trećine izrečene kazne što će se u Krajišnikovom slučaju dogoditi tek u avgustu 2013.

Predsednik Tribunala je u odluci naglasio da su zločini koje je Krajišnik počinio "izuzetno teški i da su prouzrokovali velike patnje" žrtava, te da to ne ide u prilog njegovom prevremenom oslobađanju. S druge strane, Krajišnikovo ponašanje u zatvoru je "uljudno i uslužno" a on je uvek "pristojan i spreman na saradnju" što prema sudiji Robinsonu ukazuje na "izvestan -mada ograničeni – stepen rehabilitacije" koji bi mogao da ide u prilog njegovom prevremenom oslobađanju. Prema izveštaju zatvorske uprave, Krajišnik uči engleski jezik ali se ne druži sa ostalim zatvorenicima.

Predsednik Tribunala je takođe razmotrio i stepen Krajišnikove saradnje sa tužilaštvom Tribunala. Mada je tužilaštvo u podnesku koji je podnelo predsedniku suda navelo da optuženi ni na koji način nije s njim sarađivalo, Krajišnik je u zahtevu za prevremenim puštanjem na slobodu tvrdio suprotno. Tvrdio je, naime, da sarađuje "još od 1996. godine", kada je posredovao između tužilaštva i Radovana Karadžića, a u vezi sa optužnicom protiv bivšeg predsednika Republike Srpske i njegovom eventualnom predajom Tribunalu. Kao jedan od oblika saradnje sa tužilaštvomKrajišnik je naveo kako je učestvovao u skupljanju fondova za Karadžićevu odbranu u Hagu. Među svoje zasluge, dalje, Krajišnik ubraja i dostavljanje dokumenata koji su tužilaštvu pomogli da dokaže određene elemente udruženog zločinačkog poduhvata, za koji je inače osuđen.

Ove Krajišnikove argumente sudija Robinson je ocenio kao "nepotvrđene ili irelevantne", te je još jednom odbacio zahtev bivšeg predsednika Skupštine bosanskih Srba da bude prevremeno oslobođen, nakon što je odslužio 11 od izrečenih 20 godina zatvora.

Dijeljenje sadržaja