Ratko Mladić je mahanjem ispratio svedoka optužbe Osmana Selaka a aplauzom "nagradio" predsedavajućeg sudiju Orija zbog poznavanja vojne terminologije. Unakrsno ispitivanje pukovnika bivše JNA o žrtvama u Kozarcu, odgovornosti vojske za prijedorske logore i paravojsku, "pijankama" oficirskog i političkog kadra u Banja Luci i neizvršenim naređenjima pukovnika Selaka

Penzionisani pukovnik bivše JNA Osman Selak je ispraćen iz sudnice uz pozdrav više – pored predsedavajućeg sudije Orija koji je ovom kao i drugim svedocima poželeo srećan put i dobro zdravlje, pukovniku Selaku je mahnuo i glasno se zahvalio na odgovorima i optuženi Ratko Mladić.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske je, od jutros, nastojao da započne dijalog sa svedokom koji se požalio da ga optuženi "provocira". Mladić je glasno dobacivao, odobravao reči svedoka ili negodovao zbog nekih njegovih odgovora. U jednom trenutku je aplaudirao sudiji Oriju koji je braniocu objasnio značenje i funkciju "kurvimetra" - instrumenta za merenje dužine krivih linija na vojnim kartama. Sudija Ori je danas u nekoliko navrata opomenuo Mladića da govori tiše uz upozorenje da će, ako tako nastavi, "biti udaljen iz sudnice".

Mada je unakrsno ispitivanje pukovnika Selaka pokrilo brojne teme, najmanje pitanja se odnosilo na događaje o kojima je svedok govorio u glavnom iskazu. Selak je, podsetimo, opisao kako je general Talić, komandant Prvog krajiškog korpusa, 27. maja 1992. godine, naložio da se u izveštaju Glavnom štabu broj žrtava napada na Kozarac sa 800 smanji na 80. Svedok je potvrdio da o toj "korekciji" nije kasnije razgovarao sa pukovnikom Marčetićem koji je izvestio Talića o broju ubijenih.

Branilac je potom sugerisao da su borbe u Kozaracu trajale od20. do 27. maja 1992. godine kao i da je 25. maja kroz Kozarac prolazila vojna kolona koja se zaustavila kad je ubijen vozač prvog kamiona. Svedok je rekao da je to sve "iscenirano" i da su "političke opcije pokušavale da objasne zašto je u Kozarcu ubijeno preko 1.200 ljudi". Na pitanje branioca da li su ranjenici lečeni u logorima i da li o tome postoji pisani zapis, Selak je odgovorio da "dokumenata nema da bi se sakrila odgovornost izvršilaca". Po svedoku, odgovornost za "genocid u Kozarcu" snosi 343. motorizovana brigada Prvog krajiškog korpusa, stacionirana u Prijedoru.

Budući da je Selak tvrdio da je Krajiški korpus bio odgovoran za formiranje i obezbeđivanje logora Keraterm, Mladićev branilac je sugerisao da bi o tome morao da postoji "pisani trag". Svedok je odgovorio da su izveštaji, kao i u slučaju broja žrtava napada na Kozarac, "bili lažni, iz straha od posledica zakona".

Selak je potvrdio sugestiju branioca da paravojne jedinice nisu bile pod kontrolom vojske. Ukazao je, međutim, da ih je vojska naoružavala i dala im poligon na Manjači za obuku.

Advokat Lukić je na kraju sugerisao da su oficirski kadar VRS i političke strukture SDS ukazali poverenje Selaku i da su ga zvali na "žurke i večere". Svedok je odgovorio da je otišao samo jednom na takvo okupljanje ali je onda shvatio da mu "ne odgovaraju političke teme i alkoholna pića koja su se služila". Kada je branilac sugerisao da je Selak odbio da izvrši više naređenja pretpostavljenih, svedok je odgovorio da je "ponosan" što nije minirao vojno skladište u Karlovcu kako mu je naređeno i što je sprečio miniranje vojne bolnice u Zagrebu.

Suđenje generalu Mladiću, optuženom za dvostruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini nastavlja se sutra, svedočenjem Sulejmana Crnčala koji će govoriti o progonu Muslimana sa Pala 1992. godine.

Dijeljenje sadržaja