Na suđenju Ratku Mladiću svedok opisao kako je 14. juna 1992. sa još pedesetak muškaraca utovaren u autobus na koji je u selu Sokolina otvorena vatra iz svih naoružanja, od zolja, preko mitraljeza i automata do ručnih bombi. Narednog dana tela masakriranih su izvučena iz autobusa a svedok je nastojao da ih prepozna "po garderobi, po cipelama jer je bila retkost da je u nekoga lice bilo čitavo"

Nakon što je Ratko Mladić jutros odbio da uđe u sudnicu uz obrazloženje da ga svedočenje putem video konferencijske veze onemogućava da "neposredno učestvuje u radu sa svedokom", veće je to ocenilo kao dobrovoljno odricanje od prava da prisustvuje suđenju, pa je iskaz zaštićenog svedoka RM 145 saslušalo u odsustvu optuženog.

Prema sažetku izjave koji je pročitala tužiteljica, svedok je 1992. godine živeo u jednom selu u sarajevskoj opštini Novi Grad. Nakon napada na selo, oko 30 ljudi je pokušalo da pobegne ali su upali u zasedu i predali se. Svedok tvrdi da ih je Jovo Tintor, zvaničnik SDS i ratni šef opštine Vogošća, odveo u kasarnu JNA gde su ih "tukli, maltretirali i pretili da će ih ubiti" a odatle su odvedeni u vojno skladište u Rajlovcu. Svedokje zatočen u praznoj cisterni za gorivo iz koje je, prema optužnici, u prvoj polovini juna izvesni "Žuti" izveo dve grupe od po 10 do 15 muškaraca, koji više nikada nisu viđeni.

Iz cisterne u Rajlovcu svedok je 14. juna sa još oko pedesetak ljudi ukrcan u autobus koji je zaustavljen u Sokolini da bi se, navodno, dolila voda u hladnjak. Čim su vozač i pratioci izašli, na autobus je, rekao je svedok, otvorena paljba "iz svih naoružanja" – mitraljeza, automata, zolji, a bacane su i ručne bombe. "Nekih 15 minuta je trajala ta kanonada", rekao je svedok koji je ranjen u levu ruku.

Nakon što su srpske snage napustile mesto masakra, svedok je sa preživelim rođakom uspeo da pobegne u obližnje selo. Meštani i lokalni teritorijalci su, rekao je, ujutro 15. juna otišli do autobusa kako bi izvukli i pokopali "masakrirane ljude". Taj događaj je zabeležen na video snimku koji je danas predočen u sudnici. Svedok je tokom pokopa nastojao da prepozna masakrirane "po garderobi, po cipelama... jer je bila retkost da je u nekoga lice bilo čitavo".

Branilac je sugerisao da su za napad na Novi Grad bili odgovorni paravojnici te da su meštani sela u kojem je svedok živeo bili dobro naoružani i da su tokom dva dana krajem maja 1992. uspevali da odbiju napad srpskih snaga. Svedok je rekao da je njegovo selo najpre granatirala JNA a da su nakon toga ušli paravojnici koje su pratili tenkovi i transporteri nakon čega je nastao "opšti haos i bežanija". Branilac je potom sugerisao da su logor u Rajlovcu obezbeđivale osobe u plavim uniformama sličnim policijskim. Po svedoku, te uniforme su pripadale vojnom vazduhoplovnom zavodu Orao što, tvrdi, znači da su ti ljudi bili vojnici.

Svedok je potvrdio da, nakon pucnjave na autobus, nije mogao da vidi nikoga od počinilaca zločina. Samo je, kaže, čuo da je jedan od učesnika u pucnjavi rekao drugom da uđe i vidi ima li živih u autobusu. "Uđi sam ako te interesuje", čuo je svedok nakon čega su te osobe zalupile vrata od kola i otišle.

Nakon zaštićenog svedoka, u sudnicu se vratio pukovnik bivše JNA Osman Selak kako bi odbrana nastavila sa unakrsnim ispitivanjem. Branilac je sugerisao da je u aprilu 1992. Stranka demokratske akcije (SDA) uveliko vodila kampanju protiv JNA i da je deo Bošnjaka iz oficirskog kadra prešao na stranu Teritorijalne odbrane. Selak je odgovorio da je JNA već u to vreme posmatrana kao strana okupaciona sila na prostoru Bosne i Hercegovine. Na pitanje da li se kao pukovnik JNA i sam tako osećao, Selak je uzvratio da je "ostao patriota sva tri naroda a ne samo jednog". Njegovo svedočenje nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja