Na suđenju Ratku Mladiću bivši zatočenik logora Sušica i Batković Ibro Osmanović opisao zlostavljanja Muslimana i Hrvata u logorima pod kontrolom "dojučerašnjih komšija". Tokom rata svedok je izgubio mlađu sestru i dva brata, kao i više od trideset članova šire porodice

"Niko nije mogao da sabere u glavi zašto se sve dešavalo i da smo toliko muka i patnji doživeli od dojučerašnjih komšija", rekao je danas Ibro Osmanović iz Vlasenice na suđenju Ratku Mladiću. Vlasenica je jedna od bosansko-hercegovačkih opština u kojima su zločini nad nesrbima, prema optužnici protiv nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS, dosegli razmere genocida.

U Osmanovićevom sedmom svedočenju pred Tribunalom, u dokaze je uvedena njegova pisana izjava iz 1994. godine u kojoj opisuje kako su snage JNA 23. i 24. aprila zauzele sve najvažnije ustanove u Vlasenici i uspostavile srpsku vlast u opštini. Muslimani su smeli da se kreću po gradu isključivo sa propusnicama koje je izdavao Krizni štab.

Osmanović je uhapšen 22. maja 1992. godine i zatvoren najpre u policijsku stanicu u Vlasenici, odakle je prebačen u opštinski zatvor, a zatim u logore Sušica i Batković. Tokom više od godinu dana zatočeništva nikada mu nije rečeno zašto je uhapšen.

U junu 1992. godine Osmanović je sa grupom zatočenika primoran da u naselju Drum ukopa 22 mrtva tela. Prema svedokovom opisu radilo se o civilima, Muslimanima starosti između 20 i 60 godina, a svi osim jednog su imali prostrelne rane na glavi.

Prebijanja i ubistva zatočenika bila su svakodnevna stvar u logorima Sušica i Batković. Osmanoviću je danas predočen izveštaj u kojem upravnik logora Sušica Veljko Bašić navodi da su 22. juna dva starija zatočenika Azil Zildžić i Durmo Handžić umrli od srčanog udara. "Umrli su od batina", rekao svedok i dodao da je Handžić nakon teškog prebijanja preminuo "kraj njegovih nogu". Opisao je još neka premlaćivanja, poput onog kada je komandant logora Dragan Nikolić zvani "Jenki" nogama i puškom tukao Raufa Rašidovića, govoreći mu da je "metak previše skup za njega, jer košta tri marke".

Osmanović je tokom rata izgubio dva brata i sestru, kao i 36 članova šire porodice. Ostatke mlađeg brata pronašao je u tri grobnice na lokaciji Klještani, a glava je – kako je rekao - bila 25 kilometara udaljena od tela. Ostatke mlađe sestre, koja je imala samo 16 godina sahranio je u aprilu ove godine. Od njenog spaljenog tela ostale su samo četiri kosti. Osmanović je izrazio sumnju da će ikada pronaći ostatke drugog brata."Gubitak porodice je nešto što najteže pada".

Dok je svedok govorio o nestalim članovima porodice, posebno o svojoj mlađoj sestri, Ratko Mladić se često hvatao za glavu, duboko uzdisao i rezignirano odmahivao. Nije bilo njegovog uobičajenog dobacivanja i galame - ćutao je i slušao.

Dijeljenje sadržaja