Tužilaštvo navodi četiri osnova žalbe na oslobađajuću presudu Radovanu Karadžiću za genocid u sedam bosansko-hercegovačkih opština: Prijedoru, Ključu, Sanskom Mostu, Vlasenici, Foči, Bratuncu i Zvorniku

Tužilaštvo je podnelo formalnu najavu žalbe na presudu kojom je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić oslobođen optužbi za genocid u sedam bosansko-hercegovačkih opština 1992. godine. U četiri žalbena osnova tužilaštvo traži da Žalbeno veće preinači tu presudu i vrati tačku jedan optužnice koja se odnosi na genocid iz 1992. godine. Pravne i činjenične greške Veća, ukazuje tužilaštvo, same ili u celini sa drugima, "obezvređuju presudu" i predstavljaju "neostvarenje pravde".

Pretresno veće sudije Kvona/Kwon je spornu presudu donelo 28. juna, na osnovu pravila 98bis koje omogućava da optuženi bude oslobođen po onim tačkama za koje u dokaznom postupku optužbe nisu predočeni dokazi koji bi mogli da dovedu do osuđujuće presude.

Po oceni Pretresnog veća, zločini ubistva, nanošenja teških telesnih ili duševnih povreda i držanja u nehumanim uslovima, koji čine elemente genocida , nisu "prirodom, razmerama i kontekstom" dosegli nivo koji "van razumne sumnje" ukazuje da su počinjeni s namerom da se bosanski Mulismani i Hrvati u celini ili delimično unište kao nacionalna, etnička ili verska grupa. U prvom žalbenom osnovu, tužilaštvo tvrdi da je veće pogrešilo u tom zaključku zato što je tražilo dva dodatna elementa kako bi se utvrdilo postojanje zločina genocida. Po tužilaštvu, pravilnom primenom standarda iz člana 98 bis Pravilnika o postupku i dokazima, razumno veće je moglo zaključiti da "počinjena dela predstavljaju genocid".

Drugi žalbeni osnov odnosi se na genocidnu nameru optuženog. Po tužilaštvu, veće je propustilo da utvrdi da su optuženi i drugi članovi udruženog zločinačkog poduhvata imali takvu nameru nezavisno od namera direktnih počinilaca zločina. Počinioci, po tužilaštvu, nisu morali da imaju genocidnu nameru jer su iskorišćeni kao "oruđe" od strane pripadnika zločinačkog poduhvata. Dokazi, uključujući izjave samog optuženog da će bosanski Muslimani "nestati, biti eliminisani, uništeni ili istrebljeni" su, smatra tužilaštvo, dovoljni za zaključak da optuženi jeste imao genocidnu nameru. Veće nije obrazložilo zašto smatra da ta namera nije postojala, niti je procenilo dokaze u njihovom najboljem svetlu, tvrdi tužilaštvo.

U trećem žalbenom osnovu se navodi da bi razumno veće, primenom standarda iz pravila 98 bis, moglo zaključiti da su dela koja čine elemente genocida počinjena sa namerom da se delimično uništi zaštićena grupa. Veće je tražilo da se uništenje "dela grupe" definiše i kao "značajan deo" i kao "znatan broj pripadnika grupe" i nije obrazložilo svoje nalaze. Takođe je, po tužilaštvu, veće pogrešilo kada je pojedinačno procenjivalo svaku kategoriju dela koja čina elemente genocida, umesto da ih je posmatralo u njihovoj celokupnosti.

Konačno, u četvrtom osnovu tužilaštvo tvrdi da je veće pogrešilo kada je propustilo da analizira da li je genocidna namera uspostavljena u okviru drugih oblika odgovornosti - pojedinačne i/ili komandne- za koje se optuženi tereti.

Rok za podnošenje detaljnog žalbenog podneska je 90 dana, ali su u tužilaštvu najavili da će požuriti, kako bi se sporno pitanje genocida razrešilo pre početka dokaznog postupka odbrane, zakazanog za 16. oktobar.

Dijeljenje sadržaja