Tokom ispitivanja policijskog veštaka odbrane Franka Simatovića, tužiteljica suočila svedoka sa dokumentima iz kojih se vidi da je Jovica Stanišić retroaktivno potpisivao naređenja o raspoređivanju pripadnika DB Srbije na Kosovo, nakon što su oni obavili svoje borbene zadatke u Krajini 1991. i u BiH 1995. godine. Optužba tvrdi da je to činjeno kako bi se prikrile nelegalne aktivnosti srpske tajne službe, što svedok nije želeo da potvrdi

Na samom početku unakrsnog ispitivanja profesora Policijske akademije iz Beograda Milana Miloševića tužiteljica Markus/Marcus je sugerisala da on nema nikakvih saznanja o faktičkim aktivnostima optuženih Jovice Stanišića i Franka Simatovića, već se ceo njegov ekspertski izveštaj zasniva na analizi različitih zakona i propisa. Milošević se sa tom konstatacijom uglavnom složio, navodeći da on nije svedok o činjenicama već policijski veštak. Ekspertski izveštaj pod naslovom "Studija o vršenju unutrašnjih poslova i o sistemu državne bezbednosti" sačinio je na poziv odbrane Franka Simatovića koji se zajedno sa nekadašnjim šefom srpske tajne službe Jovicom Stanišićem tereti za zločine policijskih i paravojnih formacija tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Budući da je u glavnom ispitivanju tvrdio da su pripadnici DB Srbije imali ustavni i zakonski osnov da pod plaštom zaštite Srba van Srbije budu angažovani na obaveštajnim poslovima u bivšim jugoslovenskim republikama, tužiteljica je ukazala da je njihov angažman bio nelegalan i zato namerno prikrivan. Ukazala je, naime, na nekoliko dokumenata sa potpisom Jovice Stanišića u kojima se radnici srpske tajne službe, uključujući i Simatovića, raspoređuju na Kosovo 1991. i 1995. godine, iako postoje dokazi da su u to vreme učestvovali u borbenim aktivnostima zajedno sa drugim srpskim vojno-policijskim snagama u Hrvatskoj, odnosno BiH. Stanišićeva odluka o raspoređivanju na Kosovo je pri tom izdata retroaktivno, odnosno nakon što je njihov angažman u Hrvatskoj i BiH okončan. Svedok nije mogao da komentariše sugestiju da je njihovo angažovanje bilo nelegalno i prikrivano.

U dokumentu od 16. juna 1991. godine se vidi da Simatović izdaje naređenje za premeštanje oružja iz centra za obuku specijalaca u Golubiću nadomak Knina, što je po optužbi u raskoraku sa tezom odbrane da je on tamo boravio sa ciljem prikupljanja obaveštajnih podataka od važnosti za Srbiju. Svedok se složio da takvo naređenje ne predstavlja obaveštajni rad, ali je rekao da je dokument sumnjive autentičnosti jer se u zaglavlju navodi "Republika Srbija – SAO Krajina". Simatovićeva odbrana takođe spori autentičnost dokumenta i tvrdi da se ne radi o potpisu optuženog.

U to vreme Simatović je zvanično bio na Kosovu, baš kao i u julu 1991. godine kada je na njega adresiran izveštaj o borbenim operacijama policije i TO Krajine u Obrovcu i Benkovcu, pa je tužiteljica pitala po kom osnovu je takav izveštaj njemu upućen u vreme kada je navodno bio u tadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini. Svedok je rekao da "ne zna kako da odgovori", odnosno da "ne zna za postojanje takvih propisa, što ne znači da oni nisu postojali".

Unakrsno ispitivanje tužiteljice Markus će biti nastavljeno iduće sedmice.

Dijeljenje sadržaja