Veštaka odbrane Zdravka Tolimira, penzionisanog oficira Vojske Srbije i bivšeg pukovnika VRS Ratka Škrbića, tužilac je u unakrsnom ispitivanju suočio sa nizom dokumenata i drugih dokaza koji potkrepljuju stav optužbe da je u julu 1995. godine, nakon pada Srebrenice ubijeno oko sedam hiljada vojno sposobnih muškaraca iz enklave

Veštak odbrane osporava tvrdnje tužilaštva o sedam hiljada srebreničkih žrtava ali potvrđuje da većinu dokumenata koje mu je pokazao tužilac nije koristio prilikom sastavljanja svojih ekspertskih izveštaja "Kretanje stanovništva Srebrenice" i "Srebrenica i Žepa" u kojima tvrdi da se broj žrtava iz jula 1995. godine "ne može izraziti u hiljadama već u stotinama". Tužilac mu je pored ostalog ukazao na dokumenta Međunarodnog Crvenog krsta i drugih organizacija o broju nestalih lica nakon pada Srebrenice, zatim na forenzičke nalaze iz ekshumiranih masovnih grobnica kao i broj identifikovanih žrtava putem DNK analize njihovih posmrtnih ostataka.

Tolimirov veštak kaže da te podatke nije koristio pošto je, shodno "metodologiji za koju se opredelio", pratio samo "kretanje živih Muslimana pre i nakon operacije Krivaja 95", kako se zvala operacija VRS u Srebrenici. Podaci o broju nestalih osoba, ekshumiranih i identifikovanih tela žrtava nisu stoga bili relevantni u njegovom "proračunu", kako je rekao.

Tužilac je zatim veštaku odbrane predočio niz presretnutih razgovora, dokumenata VRS i iskaza svedoka koji govore o hiljadama zarobljenih Bošnjaka nakon pada enklave. Presretnuti razgovor u kojem Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS govori o tri i po hiljade zarobljenika tražeći od komandanta Drinskog korpusa pomoć za "raspodelu još 3.500 paketa", veštaku odbrane nije ranije bio poznat. Takođe nije znao ni za iskaz bezbednjaka Istočno-bosanskog korpusa kome je, kako je u Hagu svedočio, Tolimir naložio da obustavi pripreme za prijem ranije najavljenih 1.000 do 1.300 zarobljenika u logor Batković.

Mada je znao da je komandant Zvorničkebrigade VRS Vinko Pandurević "samoinicijativno" otvorio koridor za prolazak pripadnika kolone 28. divizije na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, Škrbić tvrdi da mu nije bio poznat Pandurevićev borbeni izveštaj u kojem protestuje zbog 3.000 zarobljenika dovedenih u zonu odgovornosti njegove brigade.

Kao veštak Tolimirove odbrane i istražitelj u timu odbrane Radivoja Miletića, Škrbić je po oceni tužioca mogao da ima pristup svim ovim dokumentima ali ih nije ni tražio, što je ovaj i potvrdio..

Tužilac je svedoka ispitivao i o njegovoj knjizi pod naslovom "Genocid nad istinom", objavljenoj prošle godine, čiji je sadržaj gotovo identičan njegovom ekspertskom izveštaju. Škrbić tvrdi da je za pisanje knjige bio motivisan sumnjom da su njegove vojne kolege i starešine bile u stanju da "postroje i pobiju na hiljade ljudi", kao i podatkom da se 1998. godine, od hiljadu tela žrtava prenetih u Tuzlu samo dve stotine DNK analizom moglo povezati sa Srebrenicom.

Na pitanje tužioca da li je saznao da je u međuvremenu od preko šest hiljada ekshumiranih tela iz masovnih grobnica, DNK analizom identifikovano 5.777 srebreničkih žrtava, Škrbić je rekao da je za neke od tih podataka čuo ali ih u svojim izveštajima nije koristio. Veštak odbrane Zdravka Tolimira nastavlja svedočenje u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja