Na suđenju Vojislavu Šešelju tužilac uvodi u dokaze snimke i transkripte presretnutih telefonskih razgovora iz 1991. i 1992. godine koji, po njemu, ukazuju na postojanje i funkcionisanje udruženog zločinačkog poduhvata čiji je učesnik bio i lider srpskih radikala


Nakon što se čitave protekle sedmice odvijalo na zasedanjima zatvorenim za javnost, suđenje Vojislavu Šešelju je danas delimično otvoreno kako bi se javno emitovali audio snimci presretnutih telefonskih razgovora koji, po tužiocu, ukazuju na postojanje udruženog zločinačkog poduhvata i ulogu koju je u njemu igrao optuženi lider srpskih radikala. Sednica je zatvarana za javnost svaki put kada bi se tužilac ili sudije obratili s nekim pitanjem zaštićenom svedoku VS 1112 kome je ovo bio četvrti dan svedočenja.

Na prvom danas emitovanom snimku zabeležen je razgovor koji su 12. oktobra 1991. godine vodili Radovan Karadžić i njegov pesnički kolega Gojko Đogo. Karadžić govori o tome kako će u slučaju rata Muslimani "nestati sa lica zemlje", kako će Sarajevo biti "karakazan" u kom će "umreti trista hiljada Muslimana", jer "nemaju šanse" protiv trista hiljada naoružanih Srba koji imaju podršku vojske i želju da se "bore do poslednjeg". Karadžić i Đogo zameraju Miloševiću što se “oslanjanje na Šešelja i njegovu varijantu“ koje je "simpatična" ali nije "ni obilna ni ozbiljna".

Drugi emitovani snimak, po tužiocu, pokazuje funkcionisanje udruženog zločinačkog poduhvata. Milošević 8. jula 1991. godine zove Karadžića i upućuje ga da se javi generalu Uzelcu, komandantu Banjalučkog korpusa JNA, koji će obezbediti oružje i prevoz helikopterima za sve dobrovoljce Srpske demokratske stranke koji će pojačati "banjalučku grupaciju" u bosanskoj Krajini i na Kupresu, što je "od strateškog značaja za budući RAM". U razgovoru Milošević hvali "ludog Šešelja" što je tih dana žestoko i vulgarno napao srpsku opoziciju zbog kritika upućenih na račun JNA.

Vojislav Šešelj se usprotivio uvođenju snimaka presretnutih telefonskih razgovora u dokaze. Po njemu, radi se o "protivustavnom prisluškivanju", "bez sudskog rešenja" i od strane "nelegalne i konspirativne organizacije". Šešelj sumnja i u autentičnost snimaka na šta, po njemu, ukazuje njihov "neujednačeni tonalitet". No, bez obzira na sve to, smatra ih "nerelevantnim" za njegov slučaj. Razgovor Karadžića i Đoga, po njemu, može da ukazuje samo da je postojao nekakav udruženi poduhvat između Karadžićeve Srpske demokratske stranke i Mićunovićeve Demokratske stranke u Srbiji, čiji je Đogo bio jedan od osnivača. A Srpska radikalna stranka je, dodaje Šešelj, bila u "žestokom sukobu" prvo sa Mićunovićevom a kasnije i sa Đinđićevom Demokratskom strankom, pa nije mogla da bude u bilo kakvom poduhvatu sa njima. Miloševićeve "pohvale" napada "ludog Šešelja" na opoziciju, optuženi smatra dokazom tadašnje Miloševićeve “generalne netrpeljivosti” prema njemu, jer je antikomunista "spreman i život da da za borbu protiv komunizma". A to, smatra Šešelj, isključuje mogućnost da su njih dvojica bili učesnici istog zločinačkog poduhvata.


(link za audio snimak presretnutog razgovora R. Karadžića i G. Đoga možete naći u tekstu: KARADŽIĆEVO OBEĆANJE "KRVI DO KOLJENA" od 24. februara 2004. godine)

Dijeljenje sadržaja