U nastojanju da ospori odgovornost za granatiranje pijace Markale i talačku krizu, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić traži intervjue sa grčkim predsednikom Papuljasom i francuskim poručnikom Dibanom. Prvi je relevantan zbog "religijskih i istorijskih veza Srbije i Grčke" a drugi zbog učešća u istrazi nakon granatiranja Markala

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je 25. januara uputio zahtev francuskoj ambasadi u Hagu da oficiru vojske te zemlje sa prezimenom Diban/Dubant dostavi spisak pitanja u vezi sa istragom koju je u sklopu šestočlanog tima UNPROFOR obavio nakon eksplozije granate na pijaci Markale. Izveštaj sa rezultatima istrage je obelodanjen 15. februara 1994. godine.

Pravni savetnik ambasade je, međutim, obavestio Karadžića da će Pariz odgovoriti na njegov zahtev samo ako dobije poziv direktno od Pretresnog veća. Optuženi je zbog toga tražio od Veća da mu, kao i u prethodnim prilikama, pomogne u komunikaciji sa Francuskom.

Karadžić je uz spisak pitanja za poručnika Dibana dostavio i niz dokumenata koji se odnose na istragu nakon granatiranja pijace Markale, uključujući izveštaj UNPROFOR. U tom izveštaju se navodi da je visoko eksplozivna naprava od 120mm eksplodirala 10 do 15 minuta nakon podneva 5. februara 1994. godine na prostoru pijace Markale "prepune ljudi". Granata je eksplodirala nakon udara u tlo a ispaljena je "na klasičan način" iz minobacača. UNPROFOR je takođe odredio odakle "se čini" da je granata ispaljena i utvrdio je da je minobacač bio udaljen između 300 do 5.551 metra od mesta detonacije. Na kraju, tim UNPROFOR je zaključio da je granatu mogla da ispali "bilo koja strana".

Optuženi se i juče obratio za pomoć Pretresnom veću, tražeći da izda obavezujući nalogpredsedniku Grčke Karolosu Papuljasu/Papoulias za intervju sa Karadžićevim pravnim savetnikom Piterom Robinsonom. Papuljas je od 1993. do 1996. godine obavljao dužnost grčkog ministra spoljnih poslova a tokom grčkog predsedavanja EU u prvoj polovini 1994. je, po Karadžiću, obavljao "značajnu ulogu" u mirovnim pregovorima na Balkanu.

Na sastanku 15. februara 1994. Karadžić je Papuljasu navodno rekao da "bosanski Srbi nisu odgovorni za granatiranje Markala" kao i da su Srbi "spremni da deo svog teškog naoružanja stave pod kontrolu UN". Papuljas je nakon toga, navodi Karadžić, "javno upozorio na optuživanje Srba za granatiranje Markala" i izjašnjavao se protiv NATO predloga da se bombarduju srpske pozicije. Karadžić i Papuljas su se, takođe, sastali 30. jula 1994. kada su razgovarali o mirovnom planu Kontakt grupe a potom i 5. juna 1995. kada je optuženi, kako navodi, objasnio tadašnjem grčkom ministru da "Srbi imaju pravo da drže osoblje UN kao ratne zarobljenike nakon vazdušnih napada koji su UN i NATO pretvorili u stranu u ratu".

Zbog "religijskih i istorijskih veza između Grčke i Srba", Papuljas je, po Karadžiću,"jedan od retkih posrednika iz međunarodne zajednice" sa kojim je on mogao da razgovara "poverljivo i iskreno" i te informacije su, smatra optuženi, "vrednije" od njegovih javnih izjava.

Grčki predsednik je, inače, dva puta poručio da "ne namerava da udovolji" Karadžićevom zahtevu zbog čega je optuženi zatražio asistenciju Pretresnog veća.

Dijeljenje sadržaja