Pozdravljajući hapšenje bivšeg predsednika SRJ i Srbije kao "pozitivan prvi korak", glavni tužilac Del Ponte i predsednik Žorda podsećaju vlasti u Beogradu na njihovu pravnu obavezu da Tribunalu predaju sve begunce od međunarodne pravde. Moguća "koegzistencija" međunarodnog i domaćeg krivičnog postupka protiv Miloševića, a na haškim sudijama je da utvrde "vozni red pravde", odnosno redosled kojim će se suditi bivšem predsedniku

Haški Tribunal ne insistira da mu se optuženi Slobodan Milošević preda u "roku odmah", ali očekuje da će vlasti u Beogradu to učiniti "što je moguće pre", a svakako "u toku ove godine."

Glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je vest o Miloševićevom hapšenju "primila sa zadovoljstvom" mada je, kako nam je izjavila njena predstavnica za štampu, Florans Artman/Florence Hartmann, "svesna da on nije uhapšen na osnovu optužnice i naloga za hapšenje Haškog tribunala." Del Ponte sada očekuje da će, u beogradskom pritvoru, Miloševiću biti zvanično uručene overene kopije haške optužnice i međunarodnog naloga za hapšenje, koje je tokom januarske posete Beogradu glavni tužilac predala jugoslovenskim vlastima. Artman, s tim u vezi, otkriva da su upravo na osnovu takvih dokumenta - kopija optužnice i naloga za hapšenje koje je overio sudija Tribunala - jugoslovenske vlasti nedavno uhapsile i predale Hagu Milomira Stakića.

Mada ostaje pri stavu da je predaja Miloševića i drugih optuženih za ratne zločine međunarodno-pravna obaveza svih zemalja-članica UN, koja je "starija" od njihovog unutrašnjeg zakonodavstva, Karla del Ponte - ističe Artman - "prima k znanju da vlasti u Beogradu uslovljavaju predaju optuženih državljana SRJ prethodnim usvajanjem zakona o saradnji sa Tribunalom." U tužilaštvu još čekaju da im savezni ministar pravosuđa, kao što je obećao prilikom nedavne posete Hagu, dostavi nacrt tog zakona, te očekuju da će - čim on bude usvojen - Beograd početi da isporučuje Tribunalu optužene državljane SRJ, na čelu sa Miloševićem.

Kao što su već u više navrata izjavili glavni tužilac Del Ponte i predsednik Tribunala Klod Žorda/Claude Jorda, u Hagu neće stajati na putu krivičnog gonjenja Slobodana Miloševića za dela u nadležnosti domaćeg pravosuđa, kao što su zloupotreba položaja ili korupcija. Del Ponte, kaže Artman, smatra da je moguća "koegzistencija" ta dva postupka: u Hagu za zločine protiv čovečnosti i u Beogradu za domaći kriminal. S tim što bi Hag morao da ima prednost, ne samo zbog Statuta koji Tribunalu daje primat nad nacionalnim sudovima, već i zbog činjenice da haško tužilaštvo istražuje odgovornosti Slobodana Miloševića već šest ili sedam godina i spremno je za početak suđenja po "kosovskoj optužnici", dok je "domaća istraga" o zloupotrebama bivšeg predsednika SRJ i Srbije otvorena tek pre nekoliko sedmica. Mada sumnjaju da su u Beogradu spremni za početak suđenja, u Hagu ipak ne isključuju mogućnost da se Miloševiću najpre sudi "kod kuće"... pod uslovom da se to suđenje završi u roku od 3-4 meseca, do usvajanja zakona o saradnji sa Tribunalom.

No, i u tom bi slučaju, ukazuje predstavnik za štampu Tribunala, Džim Lendejl/Jim Landale, Milošević morao "najpre da dođe u Hag i formalno se izjasni se o navodima optužnice." Nakon toga bi, u zavisnosti od trajanja tzv. predraspravne faze u kojoj bi njegova odbrana ulagala preliminarne prigovore na optužnicu ili nadležnost Tribunala, Sudsko veće moglo da odluči da li će Miloševića "privremeno osloboditi" iz haškog pritvora i vratiti u beogradski zatvor, kako bi mu se tamo sudilo za dela u nadležnosti domaćeg pravosuđa.

U slučaju "opstrukcije", ističu i Artman i Lendejl, Tribunal raspolaže "pravnim instrumentima" kojima se vlasti u Beogradu mogu privoleti da ispune svoje međunarodno-pravne obaveze. Ukazuju, s tim u vezi, na Statut Tribunala kojim je Savet bezbednosti propisao da Međunarodni sud ima "primat" nad nacionalnim sudovima, te da u svakoj fazi postupka može zahtevati preuzimanje slučaja iz nadležnosti nacionalnih pravosuđa. A na takvo "preuzimanje" Tribunal je, prema slovu Statuta, posebno ovlašćen ukoliko se postupak pred nacionalnim sudom vodi sa ciljem da se optuženi "zaštiti od međunarodne krivične odgovornosti."

Ukoliko ocene da je to zaista cilj postupka pred nacionalnim sudom, predsednik Žorda i glavni tužilac Del Ponte, ukazuju njihovi predstavnici za štampu, neće propustiti da - prilikom njihovog prolećnog raporta osnivačima Tribunala, u maju ove godine - o tome obaveste Savet bezbednosti UN i zatraže od njega da preduzme mere kojima će se Beograd privoleti na ispunjavanje međunarodnih obaveza.

Dijeljenje sadržaja