Kopije naloga za hapšenje Miloševića i četvorice suoptuženih su danas, na redovnoj konferenciji za novinare, podeljene izveštačima iz Haškog tribunala

U "svežem" nalogu za hapšenje, izdatom 22. januara 2001, sudija Haškog tribunala Dejvid Hant/David Hunt nalaže vlastima SRJ da "pronađu, uhapse, pritvore i predaju Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju Slobodana Miloševića, rođenog 20. avgusta 1941. u Požarevcu, Republika Srbija".

Kopije naloga za hapšenje Miloševića i četvorice suoptuženih su danas, na redovnoj konferenciji za novinare, podeljene izveštačima iz Haškog tribunala. Jugoslovenskim se vlastima nalaže da, "u trenutku hapšenja, i na jeziku koji on razume, obaveste Slobodana Miloševića o njegovim pravima u skladu sa članom 21 Statuta kao i pravilima 42 i 43 Pravila procedure i dokaznog postupka". Tom prilikom, navodi se dalje, vlasti su dužne da Slobodana Miloševića "obaveste o njegovom pravu da ne daje nikakve izjave, kao i da ga upozore da će svaka njegova izjava biti zabeležena i moći će da se koristi kao dokaz".

Nakon hapšenja "pomenutog Slobodana Miloševića" - navodi se dalje u nalogu - vlasti SRJ su dužne da o tome odmah obaveste Sekretara Međunarodnog suda, a u cilju organizovanja njegovog transfera u Pritvorsku jedinicu UN u Hagu. Pored toga, vlasti SRJ se upućuju da "istraže da li optuženi Slobodan Milošević poseduje imovinu na njihovoj teritoriji, te da - ukoliko je pronađu - preduzmu mere da takvu imovinu zalede... dok optuženi ne bude u pritvoru". Cilj takve mere, kako je maja 1999. objasnila tadašnji glavni tužilac Luiz Arbur/Louise Arbour, jeste da se onemogući da ta imovina poslužio optuženima da pobegnu i stave se van domašaja međunarodne pravde.

Na identičan način formulisani su i "sveži" nalozi za hapšenje ostalih optuženih zajedno sa bivšim predsednikom SRJ: Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića. Ti nalozi za hapšenje su, inače, "osveženi" tj. izdati ponovo na zahtev tužioca Karle/Carle del Ponte, imajući pre svega u vidu da je u međuvremenu – od maja 1999. kada su prvi put izdati - SRJ postala punopravni član UN te je dužna da u punoj meri sarađuje sa Tribunalom i izvršava sve njegove naloge.

Dijeljenje sadržaja