Put do Haga će, očito, biti i dug i krivudav i ispunjen preprekama, ali su u Tribunalu, uprkos tome, uvereni da je cilj dostižan i da će optuženog Miloševića imati u svojoj Pritvorskoj jedinici pre kraja ove godine

Sa izuzetkom ruskih zvaničnika, svi svetski državnici i političari koji su se proteklog vikenda oglasili povodom hapšenja svog nekadašnjeg kolege - bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića - nisu propustili da naglase kako je time učinjen tek prvi korak na njegovom putu ka Hagu. Gotovo jedinstven refren svih reakcija - od Amerike do Japana i od Evrope do Kanade - bio je da pravda neće biti zadovoljena dogod se Milošević ne suoči sa optužnicom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu koju je protiv njega, i njegovih bivših saradnika, podiglo tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Kao i sa ostalim optužbama - za zločine u Hrvatskoj i Bosni - koje su u pripremi u haškom tužilaštvu.

Hag je daleko i put do njega će nesumnjivo biti dug, krivudav i sa puno prepreka, ali je cilj, ipak, dostižan. Jer, kako je govorio jedan od ideoloških inspiratora porodice Milošević, Mao Zedong, "i put od 10.000 milja započinje prvim korakom."

Prihvatajući čestitke iz sveta za "smeli potez" da bivšeg predsednika liše slobode, vlasti u Beogradu se, za sada, ne izjašnjavaju o delu tih poruka kojim se Miloševićevo hapšenje tumači kao njegov "prvi korak ka Hagu." Za sada, barem javno, ne pokazuju nikakvu nameru da krenu tim putem. Čini se prilično jasnim da oni to ne bi hteli, ako ne budu morali. A ako su prinuđeni da se o tom putu izjašnjavaju, ukazuju na dve prepreke.

Prva prepreka na putu ka Hagu, prema zvaničnoj verziji Beograda, jeste "ustavna zabrana izručivanja državljana SRJ stranim sudovima." Nove vlasti, istina, ispoljavaju nameru da tu prepreku uklone, tako što će usvojiti zakon o saradnji sa Tribunalom, koji će dopustiti izručenje državljana SRJ. Nacrt tog zakona najavljen je za kraj prošlog meseca , ali još nije stigao do Haga, pa verovatno ni do Skupštine Jugoslavije, koja bi trebalo da ga usvoji. Najnovija zvanična verzija Beograda je da nacrt tog zakona ne može da uđe u skupštinsku proceduru pre izbora u Crnoj Gori (22. aprila), a da će zatim uslediti "veoma složeni proces" pregovaranja, usaglašavanja, amandiranja, do njegovog podnošenja na usvajanje. Veliko je pitanje, međutim, šta će se dogoditi posle izbora u Crnoj Gori i koliko će još dugo, nakon njih, postojati savezna država pa time i Savezna Skupština. Lako bi se moglo ispostaviti da je put do tog zakona duži i neizvesniji od onog do Haga.

Druga prepreka na putu ka Hagu, prema tumačenju Beograda, jeste krivični postupak koji je - zbog zloupotrebe položaja i korupcije - protiv Miloševića pokrenut pred domaćim pravosuđem, radi čega je on, uostalom, i uhapšen. Za taj postupak vlasti u Beogradu, čak, imaju i izvesno razumevanje u svetu, u meri u kojoj je njegov cilj da se Milošević "diskredituje u srpskoj javnosti kao običan kriminalac" - pre nego što se preda Hagu da bi mu se sudilo za zločine protiv čovečnosti. No, istraga o tome je tek počela i do optužnice protiv Miloševića bi, kako je u nedelju saopšteno u Beogradu, moglo proći još sedam meseci, nakon čega bi usledilo "veoma dugo, kompleksno i komplikovano suđenje", sa mnoštvom svedoka, sudskih veštaka, dokaznih predmeta, što bi sve moglo potrajati par godina.

Uz to, u Beogradu ne isključuju mogućnost da optužnicu protiv Miloševića prošire i na ratne zločine. Premijer Srbije Zoran Đinđić je, u nekoliko navrata, apelovao da se Srbiji "pruži šansa" da sama sudi Miloševiću za ratne zločine, a da ga preda Hagu tek ako se, nakon nekoliko meseci, pokaže da ona to nije u stanju. Na sličan scenario navodi i tumačenje saveznog ministra pravde Momčila Grubača, po kojem Tribunal može da se pozove na svoj primat i traži preuzimanje slučaja "...samo ako se postupak pred nacionalnim sudom vodi na nepošten način..."

Da se u Beogradu o tome ozbiljno razmišlja ukazala je i nedeljna izjava Aleksandra Popovića, potpredsednika Koštuničine Demokratske stranke Srbije, koji je apelovao na "dobru volju međunarodne zajednice da se Miloševiću u Beogradu sudi za sve optužbe - i korupciju i ratne zločine", kako bi se izbeglo da se, u Hagu, on predstavi kao "heroj ili žrtva ili mučenik."

Put do Haga će, očito, biti i dug ali su u Tribunalu, uprkos tome, uvereni da je cilj dostižan i da će optuženog Miloševića imati u svojoj Pritvorskoj jedinici pre kraja ove godine. Na čemu se zasniva to uverenje?

U Tribunalu ne potcenjuju, ali i ne precenjuju, opisane prepreke na Miloševićevom putu u Hag. Mada kategorički ističu da je predaja Miloševića i ostalih optuženih međunarodno-pravna obaveza svih članica UN, koja je "starija" od njihovog unutrašnjeg zakonodavstva, "primaju k znanju" drugačiji stav zvaničnog Beograda i spremni su da sačekaju usvajanje zakona o saradnji. Pod uslovom da se to dogodi u "razumnom roku", u naredna, recimo, tri ili četiri meseca.

U Tribunalu, takođe, ne žele da budu prepreka Miloševićevom suđenju u Beogradu, za "obične zločine." Smatraju da ta dva pravna postupka – nacionalni i međunarodni - mogu da "koegzistiraju." U slučaju da su uvereni u ekspeditivnost suđenja i skupštinske procedure bili bi, čini se, spremni da sačekaju nekoliko meseci da im se Milošević preda pošto se završi postupak u Beogradu. Ukoliko, kao što se sada ukazuje, srpskom pravosuđu bude potrebno mnogo više vremena da kompletira svoj slučaj protiv Miloševića, u Tribunalu ne isključuju drugu mogućnost. Da se, naime, Milošević preda Hagu kako bi se izjasnio o navodima kosovske i eventualnih novih optužnica, a da se zatim – u zavisnosti od trajanja pred-raspravne procedure - odlukom Sudskog veća on "privremeno ustupi" srpskom pravosuđu kako bi mu sudilo za dela iz njegove nadležnosti.

Uverenje Tribunala da je cilj dostižan i da će Milošević, uprkos nabrojanim i eventualnim drugim preprekama, do kraja godine biti u Hagu, zasniva se, pre svega, na snazi i jasnoći njegovog mandata. Poverenje u taj mandat je samo dodatno osnaženo jednoglasnim insistiranjem svetskih državnika da je Miloševićevo hapšenje samo prvi korak na njegovom putu do Haga.

Mandat Tribunala je nedvosmislen: sve države su dužne da ispunjavaju njegove naloge, uključujući i one za hapšenje. Ako bi se Srbiji dozvolilo da "zadrži Miloševića za sebe", odnosno za svoje pravosuđe, ko bi sutra prisilio Hrvatsku da isporuči Hagu generale koji bi uskoro mogli da budu optuženi za zločine nakon operacije "Oluja", ili Sarajevo da preda političke i vojne lidere bosanskih Muslimana koji su pod istragom zbog zločina počinjenih na bosanskim Srbima i Hrvatima, ili Prištinu da uhapsi i pošalje u Hag lidere OVK koje bi tužilaštvo moglo da traži zbog zločina nad nealbanskim stanovništvom Kosova? Jasno je: Tribunal može opstati samo ako sve države koje su u njegovoj nadležnosti na isti način ispunjavaju svoje obaveze prema njemu. Reakcije svetskih prestonica na Miloševićevo hapšenje nedvosmisleno ukazuju da je međunarodna zajednica veoma, možda više nego ikada ranije, zainteresovana za opstanak i uspeh Haškog tribunala. Što znači da neće oklevati da primeni pravne, političke i ekonomske "instrumente" koji to mogu da osiguraju.

Na važnost "jednakog tretmana" ne samo država, već i pojedinaca pred Haškim tribunalom, ukazao je i branilac optuženog Slobodana Miloševića, beogradski advokat Toma Fila. Povodom spekulacija da bi se Miloševiću, u interesu mirnog napuštanja vlasti, mogao garantovati imunitet od krivičnog gonjenja, Toma Fila je 4. oktobra prošle godine u intervjuu za "Tribunal" - televizijsku hroniku haškog suda koju priprema agencija SENSE - izjavio kako je "to nemoguće, jer bi to bio kraj ovog Tribunala." Jer, istakao je Fila dan uoči beogradske "Oktobarske revolucije", "ako bi se tako nešto uradilo, istog bi momenta i ja i svi ostali branioci tražili da se svi naši puste, jer je narušen Statut Tribunala, narušena svetska pravda, da su svi ljudi jednaki. Zašto bi njemu bio dat imunitet, a ne ovom Mlađi Radiću kojeg je branim?" - upitao je Fila u pauzi suđenja za zločine u logoru Omarska, u kojem je njegov klijent bio zapovednik jedne od stražarskih smena, optužen za zlostavljanja i silovanja. Fila je, istom prilikom, izrazio uverenje da će Milošević u Hagu "imati fer suđenje."

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja