U odgovoru na žalbene podneske hrvatskih generala, optužba smatra da treba odbaciti sve žalbene osnove kojima se negira postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine i učešće dvojice osuđenih u njima

Tužilac smatra da su odbrane Ante Gotovine i Mladena Markača u svojim žalbenim podnescima "propustile da ukažu na bilo kakve propuste" u nalazima prvostepene presude kojom su hrvatski generali osuđeni na 24 odnosno 18 godina zatvora. Zbog toga od Žalbenog veća traže da zahtev branilaca za oslobađanje njihovih klijenata bude "u celosti odbačen".

U odgovoru na Gotovinin žalbeni podnesak tužioci navode da osporavanje nalaza Pretresnog veća o nezakonitom artiljerijskom napadu na Knin predstavlja "suštinsko nerazumevanje" prvostepene presude od strane branilaca. U žalbenom podnesku odbrane se, podsetimo, navodi da je veće do zaključka o nezakonitom artiljerijskom napadu na Krajinu došlo tako što je tek za pet odsto od ukupno 1.200 granata utvrđeno da su pale na civilna područja, odnosno 200 metara ili dalje od najbližeg vojnog cilja. Tužilac ukazuje da je veće utvrdilo tačno mesto udara za 154 granate od kojih je 77 pogodilo civilna područja, što je 50 a ne 5 odsto. Zaključak odbrane se, navodi se u odgovoru, zasniva na pretpostavci da su sve granate za koje nije utvrđeno tačno mesto udara zapravo pale unutar 200 metara od vojnih ciljeva.

Osim toga, u odgovoru optužbe se navodi da zaključak o neselektivnom granatiranju gradova nije donet samo na temelju analize statistike udara granata već i na osnovu naređenja generala Gotovine od 2. avgusta 1995. godine. U tom naređenju on zahteva da se "pod topničku paljbu stave Knin, Benkovac, Obrovac i Grčac", odnosno da se celi gradovi tretiraju kao mete.

Za razliku od odbrane koja smatra da je Pretresno veće pogrešilo kada je odbacilo "pouzdane dokaze" o planovima za evakuaciju i antihrvatskoj propagandi krajinskih vlasti kao uzroku odlaska srpskih civila, tužilac podržava navod presude po kojem je strah od neselektivnog granatiranja bio "primarni i direktni uzrok" odlaska desetina hiljada civila. U tom delu žalbe se, smatra tužilac, ponavljaju "argumenti koji nisu prihvaćeni na suđenju" i iznosi "pogrešno razumevanje" zaključaka o nezakonitom artiljerijskom napadu. Odbrana, po tužiocu, pogrešno zahteva da sudije povežu svaki pad projektila sa konkretnim odlaskom civila, zanemarujući izjave očevidaca i propuštajući da sagleda dokaze u celini.

Konačno, tužilac osporava navode žalbenog podneska po kojima udruženi zločinački poduhvat sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine nije postojao, niti je general Gotovina u njemu učestvovao. Podseća se na zaključak veća o takvom poduhvatu donesen na osnovu četiri elementa koji se "uzajamno osnažuju". Prvi je transkript Brionskog sastanka na kojem su se učesnici, među kojima i predsednik Tuđman i dvojica optuženih, dogovorili o sprovođenju nezakonitog artiljerijskog napada što je rezultiralo Gotovininim naređenjem da se "celi gradovi tretiraju kao mete", a drugi je sam nezakoniti napad od 4. i 5. avgusta 1995. godine sa posledicom odlaska najmanje 20.000 civila iz Krajine. Treći element predstavljaju zločini hrvatskih oružanih snaga počinjeni po njihovom ulasku u Krajinu što je dovelo do klime u kojoj "žrtve nisu imale drugog izbora osim da odu". I, konačno, četvrti element su zakonske i druge mere hrvatskih vlasti da se spreči povratak srpskih izbeglica iz Krajine a u njihove napuštene kuće usele Hrvati. Svaki pokušaj odbrane da se bilo koji od ovih elemenata posmatra "izolovano i izvuče iz konteksta" treba biti odbačen, smatra tužilac.

Optužba smatra da se u delu žalbenog podneska u kojem se negira Gotovinino učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu odbrana više bavila "svojim interpretacijama dokaza, nego nalazima veća" uporno ponavljajući da "nema dokaza" za zaključke iz presude. Takav pristup, po tužiocu, nije u skladu sa žalbenim standardima i treba biti odbačen. U tužiočevom podnesku se navodi niz pokazatelja Gotovininog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu poput aktivnog prisustva na Brionskom sastanku, izdavanjem naređenja za artiljerijski napad i propust da se kazne počinioci i spreče zločini po ulasku Hrvatske vojske u Krajinu.

Slični argumenti u vezi sa postojanjem udruženog zločinačkog poduhvata i učešćem Mladena Markača u njemu navedeni su i u tužiočevom odgovoru na žalbu njegove odbrane uz izuzetak da je bivši zapovednik specijalne policije naredio "samo" nezakonit artiljerijski napad na Gračac a ne, kao Gotovina, na više krajinskih gradova.

Tužilac u svom podnesku navodi da treba odbaciti i žalbene osnove Markačeve odbrane u kojima se negira odgovornost hrvatskih specijalaca u razaranju i pljačkanju Gračaca, spaljivanju Donjeg Lapca i ubistvu civila u selu Oraovac. Optužba takođe smatra da ima dovoljno dokaza o tome da je Markač znao za ubistvo petoro srpskih staraca u selu Grubori i da je pokušao namerno da prikrije taj zločin umesto da ga istraži i doprinese kažnjavanju počinilaca.

Gotovinina odbrana je u žalbenom podnesku zahtevala isključivo oslobađajuću presudu, a Markačeva, alternativno, i smanjenje kazne, pa je tužilac naglasio da je 18-godišnja kazna zatvora sasvim u skladu sa zločinima za koje je bivši zapovednik specijalaca osuđen. Radi se o najtežim ratnim zločinima poput progona, ubistva i nečovečnog postupanja, kao i deportacija koje, podseća tužilac, predstavljaju "jedan od najokrutnijih zločina poznatih čovečanstvu".

Dijeljenje sadržaja