Slobodan Lazarević, bivši oficir vojne Kontra-obaveštajne službe (KOS) svedoči o vezama JNA, srpskog MUP i optuženog Miloševića sa razvojem i događajima u takozvanoj Republici Srpska Krajina u prvoj polovini protekle decenije


Sve političke, vojne i policijske strukture takozvane Republike Srpska Krajina (RSK) su između 1991. i 1995. godine bile pod punom kontrolom političkog, vojnog i policijskog vrha u Beogradu. Tako bi se, u najkraćem, mogla izraziti suština prvog dela današnjeg svedočenja Slobodana Lazarevića na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Slobodan Lazarević se pred sudom predstavio kao oficir Kontra-obaveštajne služzbe JNA i VJ. Trebalo je da svedoči sa zaštićenim likom i identitetom, kao svedok C-001, ali je odustao od zaštitnih mera pošto je u međuvremenu, kako je danas rekao tužilac, dobio "novo mesto boravka i nov identitet", tako da se oseća sigurnim.

Lazarević je rodom iz Beograda a za KOS je, kako je rekao, vrbovan 1968. u Sarajevu, gde je studirao jezike. Zadatak mu je, najpre, bio da se infiltrira u studentske organizacije, zatim je izvesno vreme proveo u Australiji bezuspešno pokušavajući da prodre u ekstremnu hrvatsku emigraciju, vraćen je u Sarajevu uoči Zimske olimpijade 1984. kao
pomoćnik šefa protokola, a posle Olimpijade se po zadatku zaposlio u
"Agrokomercu" u Velikoj Kladuši, i tu je ostao do rata.

Februara 1992. Lazarević je, kako je svedočio, dobio zadatak da se angažuje u vojsci RSK, u štabu XXI Korpusa kao oficir za vezu sa snagama UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice. Kada je vojska RSK morala da se demobiliše u skladu sa Vensovim planom, Lazarević je kao i ostali njeni pripadnici umesto sivo-maslinste dobio plavu uniformu i službenu legitimaciju policije RSK.

Kao i vojska, i policija RSK je naoružavana, opremana i finansirana iz Beograda. Dok su u komandnom kadru vojske RSK bili isključivo aktivni oficiri najpre JNA a potom VJ, u komandnoj strukturi policije je bilo i lokalnih kadrova, ali su se na rukovodećim mestima u službi bezbednosti nalazili oficiri MUP Srbije, koji su bili u svakodnevnom kontaktu sa Jovicom Stanišićem.

Krajinska policija je svoj dug srpskom režimu vraćala tako što je povremeno slala krajinske policajce koji bi - u uniformama srpske policije - suzbijali demonstracije u Beogradu. Lazarević je opisao kako je u jednoj prilici u Beograd poslato između 400 i 500 krajinskih policajaca, biranih po principu "što veći to bolji", koji su se veselili što će imati priliku da "premlate te anti-komuniste", to jest demonstrante.

Lazarević je, pored ostalog, svedočio o zajedničkim operacijama krajinske i Vojske Republike Srpske protiv V Korpusa Armije BiH u području Bihaća, koje su, kako je rekao, koordinirane iz generalštaba u Beogradu. Potvrđujući iskaz prethodnog svedoka - bivšeg "arkanovca" koji je svedočio prošle sedmice - Lazarević je govorio o tome kako je njegovom korpusu 1994. stigao nalog iz Beograda, od Jovice Stanišića, da uspostave blisku saradnju sa snagama Fikreta Abdića, te kako su nakon toga na Petrovu Goru došli "specijalci" i "tigrovi" iz Srbije, pod komandom Stanišićevog pomoćnika Frenkija Simatovića, koje su se uključile u borbe za Veliku Kladušu.

Lazarević je, kao "prevodilac" i sa lažnim pasošima izdatim u Beogradu - u kojima je stajalo da je rođen u Kninu - bio u sastavu delegacija RSK koje su učestvovale na mirovnim pregovorima u Švajcarskoj, Austriji i Norveškoj. Uoči pregovora su išli u Beograd po "svoja mišljenja", odnosno instrukcije: politički deo delegacije u Miloševićev kabinet; vojni u Generalštab VJ, policijski u MUP Srbije, a Lazarević kod svojih, u KOS. Instrukcije su, svedočio je Lazarević, bile uvek iste: da na ništa ne pristanu, ništa ne prihvate i ništa ne potpisuju. Beograd, po Lazareviću, nije želeo pregovorno rešenje "krajinskog problema", kako bi se srpska javnost bavila "stradanjem Srba u Hrvatskoj", a ne sopstvenim političkim, ekonomskim i egzistencijalnim problemima.

Unakrsno ispitivanje vojnog kontraobaveštajca od strane optuženog Miloševića očekuje se sa velikim interesovanjem.

(kraj)

Dijeljenje sadržaja