Branioci smatraju da su u prvostepenoj presudi doneseni pogrešni zaključci o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata na Kosovu 1999. godine i učešću generala Vlastimira Đorđevića u njemu, zbog čega zahtevaju ukidanje ili smanjenje 27-godišnje zatvorske kazne

Nakon tužioca, koji zahteva da se generalu Vlastimiru Đorđeviću u žalbenom postupku izrekne kazna doživotnog zatvora, najavu žalbe ne prvostepenu presudu podnela je i odbrana. Branioci navode 19 žalbenih osnova u kojima osporavaju nalaze prvostepene presude kojom je general Đorđević suđen na 27 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine.

Više od pola podneska odbrane posvećeno je nalazima Pretresnog veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem izmene etničke slike Kosova putem zločina nad Albancima i učešća generala Đorđevića u njima. Odbrana smatra da je veće pogrešilo kada je zaključilo da su akcije srpske vojske i policije na Kosovu 1999. godine predstavljale sistematski i široko rasprostranjeni napad na albanske civile. Ne odustajući od teze koju su zastupali i tokom suđenja, branioci navode da Pretresno veće nije adekvatno procenilo pretnju Oslobodilačke vojske Kosova i NATO pakta na koju je srpska strana morala da reaguje. Odbrana ujedno osporava zaključke presude o učešću srpskog MUP u naoružavanju nealbanskih civila na Kosovu, o "koordiniranom korišćenju vojske i policije" u pokrajini i upotrebi "neproporcionalne sile" pri napadima na albanska sela.

Odbrana zato poziva Žalbeno veće da poništi zaključke iz presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, a ukoliko takav poziv ne bude prihvaćen, branioci zahtevaju da se poništi nalaz prvostepene presude o učešću Đorđevića u tom poduhvatu.

U najavi žalbe se navodi da "nijedno razumno veće" na osnovu predočenih dokaza ne bi zaključilo da je Đorđević imao nadležnosti nad počiniocima zločina iz redova policije 1999. godine. Branioci, naime, smatraju da su nadležnosti optuženog nad policajcima u pokrajini bitno smanjene 16. juna 1999. godine kada je osnovan Štab MUP za Kosovo, na čijem je čelu bio general Sreten Lukić. Odbrana ne negira ulogu optuženog nad jedinicom "Škorpioni", čiji su pripadnici u Podujevu streljali 19 žena i dece, ali se navodi da veće nije uzelo u obzir činjenicu da je jedinica nakon zločina odmah povučena sa Kosova i da optuženi nije bio nadležan za istragu. U isto vreme, branioci smatraju da se na osnovu tog primera ne može doneti zaključak da je Đorđević bio nadležan nad svim paramilitarcima koji su na Kosovo poslati u sklopu policije.

Posebnu pažnju odbrana je posvetila nalazu presude o Đorđevićevom "značajnom doprinosu" nastojanjima da se premeštanjem leševa albanskih civila na više lokaliteta u Srbiju prikriju kosovski zločini. Branioci navode da, s jedne strane, prikrivanje zločina "ne mora nužno predstavljati doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu", a da sa druge nema dokaza da je plan o premeštanju leševa postojao i da ga je naložio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević. U najavi žalbe na presudu se navodi da je Đorđevićeva uloga u premeštanju leševa albanskih civila sa Kosova na lokacije u Srbiji "nerazumno precenjena".

Zbog svega navedenog, odbrana smatra da Žalbeno veće treba da oslobodi Đorđevića po svih pet tačaka optužnice po kojima je prvostepenom presudom osuđen zbog deportacija, prisilnog premeštanja, ubistava i progona. Ako, ipak, utvrde da je odgovoran za bilo koji od tih zločina, kaznu od 27 godina zatvora bi, smatraju, trebalo umanjiti.

Dijeljenje sadržaja