Mathias Marcussen, tužilac na suđenju Vojislavu Šešelju

U odgovoru na jučerašnji zahtev Vojislava Šešelja za oslobađanje na "poluvremenu" suđenja, tužilac Markusen/Marcussen je naveo da postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na odgovornost lidera srpskih radikala za zločine navedene u optužnici. Po tribunalovom pravilu 98 bis odluka o oslobađanju može se doneti samo u slučaju da sudije procene da nisu podneti dokazi koji bi, čak i ako se uzmu u najpovoljnijem svetlu po tužioca, mogli dovesti do osuđujuće presude.

Na Šešeljeve tvrdnje da nema dokaza da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS) počinili bilo kakve zločine, tužilac je danas odgovorio da su prezentovani dokazi o učešću "šešeljevaca" u zločinima na raznim lokacijama poput Vukovara, Zvornika i šireg područja Sarajeva. Optužba, uz to, naglašava da Šešelj može biti osuđen ukoliko se dokaže njegova pripadnost grupi koja je učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih prostora Hrvatske i BiH, kao i vojvođanskog sela Hrtkovci, bez obzira na to da li će sudije prihvatiti dokaze o zločinima samih "šešeljevaca".

Ukazujući na širi kontekst udruženog zločinačkog poduhvata, tužilac je naveo da su u njemu učestvovale brojne vojne i policijske jedinice krajinskih i bosanskih Srba uz snažnu podršku JNA i MUP Srbije, ali i dobrovoljačkih formacija poput "šešeljevaca" i "arkanovaca". Optuženi i drugi učesnici tog poduhvata su, po optužbi, "ostavili svoja međusobna neprijateljstva po strani", odazvali se pozivu predsednika Srbije Miloševića za ujedinjenje i složno prionuli na ostvarenje cilja stvaranja Velike Srbije. Takav stav u suprotnosti je sa jučerašnjom Šešeljevom tvrdnjom da sa pojedinim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, poput Arkana ili Biljane Plavšić, nije bio u dobrim odnosima, pa tako ni saučesnik u zločinima.

U nastavku zasedanja veću se obratila tužiteljica Birsej/Biersay koja je rekla da do sada predočeni dokazi ukazuju na trostruki doprinos optuženog udruženom zločinačkom poduhvatu: promovisanjem ideje Velike Srbije, organizovanjem dobrovoljaca u svrhu podrške ostvarenja te ideje i direktnim učešćem - govorom mržnje - u progonu, deportaciji i nečovečnom postupanju.

Šešelj je, po optužbi, izneo "primamljivu ideju proširene Srbije" i oslanjajući se na četničku ideologiju zagovarao njeno ostvarenje silom. Tužiteljica navodi da optuženi nije samo upućivao dobrovoljačke jedinice i prepuštao ih komandi JNA na terenu, već ih je "poput pravog generala" posećivao na frontu i time "učvršćivao moralnu i doktrinarnu vlast nad njima". Usput se "rečima služio kao opasnim oružjem" što je, ukazuje Birsaj, i sam jednom prilikom priznao navodeći da su reči "moćno oružje koje ponekad udara kao haubica".