Lider srpskih radikala smatra da treba da bude pušten na slobodu već na "poluvremenu" suđenja jer, kako tvrdi, nije ponuđeno dovoljno dokaza koji bi ako budu usvojeni doveli do osuđujuće presude. Smatra da mu u tom slučaju sleduje i novčana odšteta zbog osmogodišnjeg "bezrazložnog" pritvora

Vojislav Šešelj zahteva da Pretresno veće sudije Antonetija/Antonetti ne čeka kraj suđenja već da ga oslobodi odmah nakon dokaznog postupka optužbe jer smatra da nisu izvedeni dokazi koji bi mogli poslužiti kao osnov za osuđujuću presudu. Uveren da će do toga zaista doći, lider srpskih radikala je na današnjoj raspravi po pravilu 98 bis tražio i da mu Tribunal isplati odštetu zbog, kako je rekao, osmogodišnjeg "bezrazložnog" pritvora i "prekida političke karijere koja je bila u usponu".

Šešelj negira da je tužilac ponudio dovoljno dokaza koji bi potkrepili navode o njegovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj, po optužnici, bilo uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova Hrvatske, Vojvodine i BiH. Kritikovao je i sam pravni koncept udruženog zločinačkog poduhvata koji se primenjuje pred Tribunalom, navodeći da do sada nije primenjivan u međunarodnom krivičnom pravu.

Optuženi nije poricao svoje učešće u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, ali tvrdi da nema dokaza o njegovoj odgovornosti za zločine. On ne poriče navod optužnice po kojem je tokom ratova okupljao, obučavao, opremao i slao dobrovoljce na front, s tim da, po njemu, tužilac nije uspeo da dokaže da je ijedan "šešeljevac" učestvovao u počinjenju zločina progona, ubistava, mučenja, okrutnog postupanja, deportacija, prisilnog premeštanja, razaranja i pljačkanja javne i privatne imovine. "Moji dobrovoljci su učestvovali u borbama, a ne u zločinima", izričit je Šešelj. Dodao je i da bi se iz moralnih razloga povukao iz politike ako bi se dokazalo bar jedno ubistvo počinjeno od strane "šešeljevaca".

Optuženi smatra da može biti osuđen samo zbog eventualnih zločina svojih dobrovoljaca, ali ne i drugih srpskih jedinica, poput "arkanovaca", koji su, po optužnici, učestvovali u istom udruženom zločinačkom poduhvatu. Mada ne poriče masovna ubistva i pljačke koje su počinile Arkanove i neke druge paravojne jedinice u Hrvatskoj i BiH, tvrdi da na srpskoj strani nije postojala namera da se počine zločini, već da su oni bili reakcija na zločine Hrvata i Muslimana.

Deo današnjeg izlaganja Šešelj je posvetio navodima optužnice koja ga tereti da je svojim "huškačkim govorima" doprineo progonu nesrba iz delova Hrvatske, BiH i vojvođanskog sela Hrtkovci. Tvrdi da je veštak optužbe Entoni Oberšal/Anthony Oberschall "izdao tužioce" i maltene svedočio u prilog odbrane. Selektivno izdvajajući delove njegovog iskaza, Šešelj je rekao da je američki sociolog naveo da u Sjedinjenim Državama govor mržnje nije krivično delo. To je samo delimično tačno, budući da je Oberšal tokom svedočenja rekao da u njegovoj zemlji u mirnodopskim uslovima u skladu sa pravom na slobodu govora možete reći šta god želite, ali ako se na nasilje poziva u uslovima rata i ubijanja civila, onda to predstavlja krivično delo.

Sasvim uveren u svoje viđenje dosadašnjeg toka suđenja, Šešelj je rekao da će on "po svemu sudeći dočekati kraj procesa a da optužba obraz neće spasiti". Da li je u pravu, moglo bi da bude jasnije već sutra kada će se sudijama obratiti tužilac.

Dijeljenje sadržaja