Odbrana Jadranka Prlića traži od predsednika Tribunala da imenuje panel sudija koji će razmotriti da li je Pretresno veće koje sudi šestorici bivših čelnika Herceg-Bosne uopšte sposobno da donese pravičnu presudu, pošto među sudijama vladaju "nepomirljive razlike koje se graniče s mržnjom"

Odbrana Jadranka Prlića, bivšeg premijera Herceg-Bosne, uputila je formalan zahtev predsedniku Tribunala da imenuje panel sudija koji će razmotriti da li je Pretresno veće koje sudi šestorici nekadašnjih čelnika Herceg-Bosne uopšte u stanju da donese pravičnu presudu u tom predmetu. Kao drugu opciju, odbrana predlaže da Biro koji čine predsednik i potpredsednik Tribunala i predsedavajuće sudije tri glavna sudska veća, ocene da li je aktuelno veće - koje čine sudije Antoneti/Antonetti, Treksel/Trechsel i Prandler - dovoljno "funkcionalno i sposobno da razmatra i odlučuje kao kolektivno telo".

Ukazujući da je pravo svakog optuženog da o njegovom slučaju odlučuje "potpuno funkcionalno" sudsko veće čija se "nezavisnost i nepristrasnost ne dovode u pitanje", Prlićev branilac Majkl/Michael Karnavas navodi da zahtev podnosi zbog "nepomirljivih razlika koje se graniče sa mržnjom" između sudija Prandlera i Treksela s jedne i predsedavajućeg Antonetija sa druge strane. To, prema odbrani, "pokreće sumnje u njihovu sposobnost da funkcionišu kao kolektivno telo" prilikom razmatranja dokaza i odlučivanja o krivici ili nevinosti optuženih.

U zahtevu se ukazuje na "neobično veliki broj" od najmanje 50 suprotnih mišljenjasudije Antonetija u odnosu na stavove "većine" koju čine sudije Treksel i Prandler i sugeriše se da među njima postoji "nepremostiva podela". Navodi se i nekoliko citata iz suprotnih mišljenja u kojima francuski sudija optužuje švajcarsko-mađarsku "većinu" za "dvostruke standarde" i tvrdi da "nikada nije prisustvovao takvom haosu u odlučivanju". U posebnom dodatku navodi se svih pedeset suprotnih mišljenja sudije Antonetija od 2006. do decembra ove godine.

Po Prlićevoj odbrani, "izgleda kao da optuženom sudi isključivo sudijska većina", što "rezultira utiskom da Pretresno veće zanemaruje svoju obavezu da odlučuje na kolegijalan način".

Prlićeva odbrana se ne izjašnjava o pravnom leku koji bi, po njoj, bio najprikladniji ukoliko sudijski panel ili Biro zaključe da između sudija Antonetija, Treksela i Prandlera zaista postoje "nepremostive razlike koje se graniče sa mržnjom", te da oni uistinu nisu u stanju da kolegijalno razmatraju dokaze i donesu pravičnu presudu.

Jadranko Prlić se zajedno sa Brunom Stojićem, Slobodanom Praljkom, Milivojem Petkovićem, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem tereti za zločine nad muslimanskim civilima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993. i 1994. godine, počinjene u okviru udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Suđenje bivšim čelnicima Herceg Bosne je počelo u aprilu 2006. godine a završne reči su zakazane za februar sledeće godine.

Dijeljenje sadržaja