Delimično usvojen zahtev Milivoja Petkovića da se u dokaze uvede nekoliko odlomaka iz Mladićevih dnevnika, a odbačen sličan zahtev Slobodana Praljka. Sudija Antoneti priložio protivno mišljenje u kojem ukazuje da o autentičnosti Mladićevih dnevnika treba da odlučuje ekspert a ne sudije

Većina u Pretresnom veću koje sudi šestorici bivših čelnika Herceg Bosne je delimično usvojila zahtev Milivoja Petkovića da uvede u dokaze nekoliko stranica iz Mladićevih dnevnika koje odbrana smatra relevantnim za svoju odbranu. Zahtev odbrane Slobodana Praljka da ponovo otvori svoj dokazni postupak odbačen je takođe sudijskim nadglasavanjem, a predsedavajući sudija Antoneti/Antonetti je priložio izdvojeno i suprotno mišljenje na obe odluke.

Nakon što je većina koju čine sudije Treksel/Trechsel iz Švajcarske i Prandler iz Mađarske odobrila zahtev tužilaštva da ponovo otvori svoj dokazni postupak kako bi uvela u dokaze delove Mladićevih dnevnika, branioci Milivoja Petkovića su učinili isto tražeći usvajanje 19 odlomaka iz Mladićevih beležnica. Branioci su takođe tražili usvajanje teksta iz magazina Globusa pod naslovom "Mladićevi dnevnici – velika prevara?". Petkovićeva odbrana negira relevantnost Mladićevih dnevnika i nastoji da ospori tezu optužbe da su zločini za koje se optuženi terete počinjeni "s namerom da se ostvari njihov projekat Herceg Bosne u kojoj će većinu činiti Hrvati". Većina u veću je odlučila da usvoji samo tri od 20 ponuđenih dokumenata pošto smatra da ostatak nema "karakter novih dokaza" što je preduslov za ponovno otvaranje dokaznog postupka.

Praljkova odbrana je, s druge strane, tražila usvajanje 24 dokazna predmeta od kojih su šest dokumenata delovi Mladićevih dnevnika, dva osporavaju autentičnost tih dnevnika a ostatak su materijali koje su branioci već imali u posedu tokom izvođenja svojih dokaza. Branioci su takođe tražili dozvolu da ponovo ispitaju Praljka kako bi tim svedočenjem osporio navode iz Mladićevih dnevnika čije je usvajanje prethodno tražilo tužilaštvo. Većina u veću je odbacila sve te zahteve.

U izdvojenim i suprotnim mišljenjima, predsedavajući Antoneti ukazuje da sudija ne sme da "menja mišljenje kako vetar duva" te da ostaje pri prvobitnoj odluci da nije trebalo prihvatiti zahtev tužilaštva za usvajanjem Mladićevih dnevnika. Tada, smatra sudija Antoneti, ne bi bilo potrebe za odlučivanjem o zahtevima branilaca.

Francuski sudija takođe ukazuje da je trebalo angažovati eksperta koji bi ispitao autentičnost Mladićevih dnevnika. Dalje, smatra da je trebalo udovoljiti Praljkovom i Petkovićevom zahtevu da se usvoje delovi Mladićevih dnevnika koje oni smatraju relevantnim za odbranu. Na kraju, Antoneti navodi da odluka većine da odobri ponovo otvaranje dokaznog postupka utiče na "brzinu procesa" i predstavlja "konstrukciju sudske prakse" koja nije bila predviđena "u začetku Tribunala".

Sudija Antoneti se protivi i "jeziku" odluke o Praljkovom zahtevu u kojoj se navodi da ju je donelo Veće umesto "većina u Veću" te ukazuje na "materijalnu grešku" pošto je paragraf 29, kako navodi, pogrešno označen brojem 30.

Dijeljenje sadržaja