Optužba podnela zahtev za uvođenje dela Mladićevih dnevnika u dokazne spise predmeta Jovice Stanišića i Franka Simatovića, jer smatra da ukazuju na postojanje udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem etničkog čišćenja delova Hrvatske i BiH i učešća optuženih u njemu

Tužilac je danas podneo zahtev da se u dokaze na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću uvrsti 21 odlomak iz dnevnika bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. U podnesku se navodi da su Mladićevi dnevnici "autentični, pouzdani i relevantni" za predmet bivših šefova srpske Državne bezbednosti, koji se terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH od 1991. do 1995. godine.

Dnevnici su, po tužiocu, relevantni iz više razloga – ukazuju na "komunikaciju i saradnju učesnika udruženog zločinačkog poduhvata", kao i na njegove ciljeve i doprinos optuženih ostvarenju tih ciljeva. Predloženi odlomci sadrže informacije o sastancima koje je Jovica Stanišić u predmetno vreme imao sa Slobodanom Miloševićem, Radovanom Stojičićem "Badžom", Milanom Martićem, Radovanom Karadžićem, Momčilom Krajišnikom i Mićom Stanišićem, uvek uz prisustvo Ratka Mladića. Njihova imena su listom navedena na popisu učesnika udruženog zločinačkog poduhvata u optužnici protiv Stanišića i Simatovića.

Predloženi odlomci, tvrdi tužilac, ukazuju da se na tim sastancima razgovaralo o stvaranju etnički čiste srpske teritorije na kojoj bi se uspostavila kontrola učesnika udruženog zločinačkog poduhvata. Tako je, na primer, Mladić zabeležio da je Milošević na jednom sastanku sugerisao da treba ostvariti "potpunu dominaciju" Srba u RSK, Martić predložio stvaranje zajedničke vojske i tajnih službi SR Jugoslavije, RSK i Republike Srpske, a Krajišnik govorio o podeli BiH na srpski i muslimanski deo.

Osim postojanja i ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata iz dnevnika se, ukazuje tužilac, vidi i da je Jovica Stanišić bio mnogo više od posrednika između Beograda s jedne i bosanskih i krajinskih Srba s druge strane. Zabeleženo je, naime, da šef srpske tajne službe na jednom mestu Karadžiću odgovara na pitanje o broju ljudi koji mu mogu biti poslati iz Srbije kao podrška. Isto tako, Stanišić se pominje i u kontekstu učešća srpske DB u operaciji "Pauk" u zapadnoj Bosni, a na jednom sastanku govori o komandi operacije i kaže: "Naš Simatović mora ići". Na narednom sastanku Stanišić govori o slanju svojih ljudi pod kojima, po tužiocu, podrazumeva "arkanovce".

Ukazujući na pouzdanost dnevnika, tužilac kaže da se iz njih vidi da je Mladić za lične potrebe vodio beleške kad god je mogao i da su njegovi navodi "obilato potkrepljeni" drugim dokumentima i iskazima svedoka. U podnesku se navodi i da je autentičnost Mladićevih beležnica neupitna, jer su zaplenjene u stanu njegove supruge, a pored toga je i njegov dugogodišnji saradnik Manojlo Milovanović tokom svedočenja na suđenju Stanišiću i Simatoviću identifikovao rukopis nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS.

Dijeljenje sadržaja