Tužilaštvo u predmetu lidera srpskih radikala Vojislava Šešelja traži od Žalbenog veća da ukine odluku Pretresnog veća sudije Antonetija kojom se nalaže, kako tvrde, pokretanje "neopravdane, neodređene i dalekosežne istrage" protiv "desetina osoba" a koja se zasniva na "lažnim i neverovatnim" optužbama osoba u bliskoj vezi sa političkom partijom optuženog

Tužilaštvo u predmetu lidera radikala Vojislava Šešelja je podnelo žalbu na odluku Veća od 29. juna ove godine u kojoj se nalaže imenovanje "prijatelja suda" sa zadatkom da istraži da li postoji "dovoljan osnov" za pokretanje postupka za nepoštovanje suda protiv "pojedinih članova tužilačkog tima" zbog navodnog zastrašivanja, ucenjivanja, podmićivanja i mučenja svedoka. Žalba tužilaštva je podneta 14. jula ali je redigovana verzija obelodanjena tek danas.

Tom odlukom Pretresno veće je, po tužilaštvu, "napustilo raniju, razumnu praksu da odloži odlučivanje o navodima za nepoštovanje suda do kraja suđenja". Veće je time, navodi se u žalbi, "izmestilo značajne resurse" i dodelilo ih "neopravdanoj, neodređenoj i dalekosežnoj istrazi" protiv "desetina osoba" a koja se, po tužilaštvu, zasniva na "lažnim i neverovatnim" optužbama osoba u bliskoj vezi sa političkom partijom optuženog.

Optužba traži da se takva odluka preinači iz nekoliko razloga. Najpre, sudije su, kako se navodi, i same ukazale da ne mogu istovremeno – bez rizika da će to "uticati na njihovu nepristrasnost" - da sude Šešelju u glavnom predmetu za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH kao i po optužnici za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja identiteta zaštićenih svedoka. Da je tužilaštvo dobilo pravo da iznese svoje mišljenje pre donošenja odluke Veća, ono bi, navodi se u žalbi, pokazalo zašto je istovremeno vođenje predmeta i istrage praktično nemoguće.

Dalje, tužilaštvo smatra da postoji "stvarni i objektivni rizik" da će sudije procenjivati kredibilitet svedoka u glavnom Šešeljevom predmetu na osnovu dokumenata i mišljenja "prijatelja suda" koji će istraživati ima li osnova u tvrdnjama navodno zastrašivanih i ucenjivanih svedoka bliskih optuženom i njegovoj stranci. Time će, smatra tužilaštvo, biti ugroženo pravo na pravično suđenje.

Odluka da pokrene istragu o navodima optuženog, po tužilaštvu, dovodi sudije u poziciju da ne odlučuju u Šešeljevom predmetu, "samo na osnovu dokaza" uvedenih tokom suđenja već i na osnovu dokaza koji se odnose na proces uzimanja izjava svedoka a od značaja su i za glavno suđenje i za postupak za nepoštovanje suda. "Pouzdanost" tih svedoka je, navodi se, od "ključne važnosti" a tužilaštvo neće imati prilike da se upozna sa rezultatima istrage "prijatelja suda" koji o svojim nalazima obaveštava isključivo veće.

Konačno, Veće je, po tužilaštvo, pogrešilo zato što je donelo javnu odluku o pokretanju istrage. Time se, ukazuje se, nepotrebno kalja ugled članova tima tužilaštva bez prethodne sudske odluke da li će se uopšte pokretati postupak za nepoštovanje suda.

Tužilaštvo traži da Žalbeno veće ukine odluku pretresnih sudija i vrati na snagu prethodnu odluku prema kojoj se odlučivanje o ovakvim pitanjima odlaže za kraj suđenja. Alternativno, tužilaštvo traži da predsednik Tribunala imenuje novo veće koje će pratiti tok istrage i odlučiti da li je potrebno vođenje postupka za nepoštovanje suda.

Dijeljenje sadržaja