U završnici unakrsnog ispitivanja bivšeg predsednika Izvršnog odbora Žepe, optuženi Zdravko Tolimir tvrdio da su vlasti BiH u julu 1995. nastojale da spreče postizanje sporazuma o Žepi, kako bi Vojsku Republike Srpske navele da enklavu zauzme silom i tako izazovu intervenciju međunarodne zajednice


Optuženi Zdravko Tolimir je u nastavku unakrsnog ispitivanja bivšeg predsednika Izvršnog odbora Žepe Hamdije Torlaka pokušavao da dokaže da su vlasti u Sarajevu u julu 1995. godine nastojale da osujete postizanje sporazuma o evakuaciji stanovništva, kako bi vojsku bosanskih Srba navele da enklavu zauzmu vojnom akcijom. Optuženi i svedok bili su učesnici pregovora na Bokšanici, kontrolnom punktu Unprofora iznad Žepe, 13., 19. i 24. jula - Tolimir kao Mladićev pomoćnik za bezbednost a Torlak kao predsednik Izvršnog odbora i član Ratnog predsedništva Žepe.

Tezu o odluci Sarajeva da Žepu iskoristi kao mamac za VRS, Tolimir je nastojao da dokaže ukazivanjem na prepisku Ratnog predsedništva Žepe sa političkim i vojnim vrhom BiH, kao i beleškama koje su u to vreme vodili predstavnici Unprofora.

U pismu predsedniku Ratnog predsedništva Žepe Mehmedu Hajriću od 19. jula 1995., predsednik Izetbegović je izneo plan da se iz enklave evakuiše celokupno stanovništvo, uključujući i pripadnike Armije BiH. A ako to ne bude moguće, da se evakuišu samo civili kako bi se vojnici – rasterećeni brige za svoje porodice – kroz šume probili na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Torlak tvrdi da to pismo nije ranije video i da je na pregovore sa Mladićem i Tolimirom otišao ne znajući za ovaj Izetbegovićev plan. Nije mogao da kaže da li je za njega znao drugi predstavnik Žepe na tim pregovorima, doktor Benjamin Kulovac.

Dogovor postignut na Bokšanici 19. jula podrazumevao je evakuaciju civilnog stanovništva dok je pitanje vojno sposobnih, prema iskazu svedoka, i dalje bilo otvoreno, budući da "nije postojao autoritet" koji bi vojnicima Žepačke brigade, na čelu sa komandantom Avdom Palićem, mogao da naredi da polože oružje i predaju se, što je zahtevala srpska strana obećavajući razmenu.

Sarajevo je, međutim, insistiralo na preciziranju uslova predaje i razmene vojno sposobnih, tvrdeći da srpska strana na pregovorima vođenim na Sarajevskom aerodromu postavlja dodatne uslove. Torlak je međutim danas potvrdio da je dogovor od 19. jula sa Mladićem i Tolimirom podrazumevao da se oko 1.600 boraca Žepe razmeni za 400 pripadnika VRS u zarobljeništvu Armije BiH.

Uprkos sporazumu koji je potpisan 24. jula, Izetbegović je, prema Tolimiru, već sledećeg dana izvestio Savet bezbednosti UN da je "Žepa i dalje pod žestokom vatrom VRS" i tražio pomoć od međunarodne zajednice za stanovništvo enklave. Optuženi je svedoka suočio i sa izjavom tadašnjeg ministra BiH za saradnju s Unproforom - zapisanom u dnevniku pomoćnika komandanta Unprofora za sektor Sarajevo pukovnika Fortajna/Fortin - da su članovi Ratnog predsedništva Žepe "obični civili" neovlašćeni za pregovore sa srpskom stranom. Pukovnik Fortajn je u dnevnik zapisao i ocenu da "Silajdžić, traži pomoć, a zapravo hoće da stanovništvo Žepe ostane u enklavi kako bi primorali Srbe da je silom osvoje i okrvave ruke".
Torlak je rekao da pomenute dokumente i izjave prvi put vidi i da ne može da kaže kakve su namere rukovodstva u Sarajevu iza njih stajale. Mada je potvrdio da Tolimir i Mladić nisu postavljali dodatne zahteve za predaju boraca iz Žepe ostao je pri iskazu da je sporazum o njihovoj predaji, 27. jula 1995. godine, zajedno sa Benjaminom Kulovcem i Amirom Imamovićem, potpisao "pod pritiskom".

Svedočenje Hamdije Torlaka biće okončano sutra.

Dijeljenje sadržaja