Iscrpljivanje stanovništva učestalim bombardovanjem i pozivi na predaju u pregovorima, bila je strategija VRS u Žepi u julu 1995. godine, potvrdio je na kraju dvonedeljnog svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru bivši predsednik Izvršnog odbora i član Ratnog predsedništva enklave


Među borcima i vojno sposobnim muškarcima iz Žepe koji su u julu 1995. godine, odbili da se predaju vojsci bosanskih Srba bila je i grupa dečaka starih od 15 do 19 godina, potvrdio je danas, u završnici svedočenja na suđenju Zdravku Tolimiru, bivši predsednik Izvršnog odbora Žepe.

Na taj podatak je svedoku ukazao tužilac Nelson Tejer/Thayer u dodatnom ispitivanju, nastojeći da ospori tvrdnje optuženog da su muškarci vojnog uzrasta iz Žepe strahovali od predaje Vojsci Republike Srpske (VRS) zbog mogućnosti da bi njihova imena mogla biti na spisku osumnjičenih za zločine nad pripadnicima srpskih snaga u borbama na Zlovrhu kraj Žepe 1992. godine.

Mada svedok, tokom unakrsnog ispitivanja, nije prihvatio takvu sugestiju optuženog, tužilac mu je ukazao na datume rođenja navedene uz imena muškaraca prema kojima je barem njih šesnaest u trenutku kada je spisak nastao imalo između 15 i 19 godina. Torlak je potvrdio da ovi dečaci nisu mogli imati veze sa događajima iz 1992. godine i objasnio da je opšti strah od mogućnosti da "padnu u ruke VRS" bio motiv da se opredele za proboj iz Žepe a ne predaju.

Tužilac je u dodatnom ispitivanju takođe nastojao da pobije tvrdnju optuženog da je VRS u Žepi zagovarala "mirno rešenje, bez upotrebe sile". On je svedoku ukazao na izveštaj koji je Tolimir 21. jula uputio Glavnom štabu VRS, ocenjujući da je "najbolje obavljanje pregovora nakon nanošenja gubitaka neprijateljskoj živoj sili". On je predložio uništenje "muslimanskih zbegova upotrebom hemijskih sredstava i aerosolnih bombi kako bi se muslimani prinudili na bržu predaju". Ovaj Tolimirov predlog, prema svedoku, objašnjava strah koji je u to vreme vladao među stanovništvom Žepe.

Tužilac je zatim predočio beleške o stanju u Žepi, 20. i 22. jula 1995. godine, tadašnjeg šefa Civilne misije Unprofora u Sarajevu Dejvida/David Harlanda. On je zapisao da "Srbi izbegavaju završni pešadijski napad na enklavu, plašeći se prirode terena, velikih gubitaka i loših iskustava iz 1992. godine". Harland dalje ocenjuje da će pristup snaga bosanskih Srba biti "bombardovanje i pregovaranje", dok stanovništvo ne bude dovoljno iscrpljeno da pristane na predaju. "Ne znam šta da kažem ali tako je na kraju ispalo", kratko je prokomentarisao svedok.

Pred kraj današnje rasprave svedočenje je započeo Tomas Dib/Thomas Dibb, oficir za vezu i prevodilac u štabu Unprofora u Sarajevu.

Dijeljenje sadržaja