Mada je prihvatilo argumente tužilaštva da je prvostepeno veće pogrešilo kada je, na pola suđenja, oslobodilo Gorana Jelisića optužbe za genocid, Žalbeno veće Haškog tribunala je tesnom većinom glasova (3:2) odlučilo da ne poništi tu presudu i ne vraća slučaj na ponovno suđenje. Odbačeni svi osnovi žalbe odbrane na visinu kazne i potvrđena prvostepena presuda kojom je Goran Jelisić osuđen na 40 godina zatvora


Žalbeno veće Haškog tribunala prihvatilo je gotovo sve argumente kojima je tužilaštvo osporavalo prvostepenu presudu Goranu Jelisiću, ali se ipak, tesnom većinom glasova (3:2), izjasnilo protiv ukidanja te presude i vraćanje slučaja Jelisić na ponovno suđenje, potvrđujući kaznu od 40 godina zatvora koja je optuženom izrečena u oktobru 1999.

Na tu kaznu Jelisić je osuđen zbog 12 priznatih ubistava, koja je u maju 1992. izvršio u Brčkom i tamošnjem logoru Luka, a koja su pravno kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Ta su ubistva, u optužnici, bila kvalifikovala i kao genocid, ali je prvostepeno veće na pola suđenja - nakon prezentacije slučaja optužbe - zaključilo da tužilac nije dokazao da je Jelisić ubijao sa "genocidnom namerom", odnosno sa nemarom da bosanske Muslimane, u celini ili delom, uništi kao etničku, rasnu ili versku grupu. Oslobađajući ga optužbe za genocid, prvostepeno veće je zaključilo da je Jelisić ubijao "nasumično", "iz zadovoljstva", za "svoj račun i po svojoj volji."

U danas saopštenoj presudi, petočlano Žalbeno veće je jednoglasno zaključilo da je prvostepeno veće pogrešilo kada je, na pola suđenja, Jelisića oslobodilo optužbe za genocid bez da sasluša argumente tužioca, da je pogrešno primenilo standard dokazivanja izvan razumne sumnje, kao i da je pogrešno procenilo dokaze koje je izveo tužilac. Od značaja za buduća suđenja optuženima za najteži zločin je zaključak Žalbenog veća da "postojanje plana ili zajedničke politike nije element krivičnog dela genocida, mada može biti od koristi u dokaznom postupku." Drugim rečima, neki od optuženih mogli bi da budu proglašeni krivim i osuđeni za genocid čak i ukoliko se ne dokaže da su ta dela izvršili u okviru šireg "genocidnog plana" ili "zajedničke politike" da se neka etnička, rasna ili verska grupa "uništi kao takva."

Mada je prihvatilo gotovo sve argumente iz žalbe tužilaštva, Žalbeno veće je nadglasavanjem (3:2) odlučilo da u ovi okolnostima "ne bi bilo prikladno ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na novo suđenje." Za takvu su odluku glasali sudije Vora/Vohrah iz Malezije, Pokar/Pocar iz Italije i Nieto-Navia iz Kolumbije, a u manjini su ostali predsedavajući Žalbenog veća Šahabudin/Shahabuddeen iz Gvajane i sudija Vold/Wald iz Sjedinjenih Država.

Žalbeno veće je, jednoglasno, odbacilo žalbu odbrane na visinu kazne koja je izrečena Goranu Jelisiću, potvrđujući prvostepenu osudu od 40 godina zatvora. Do odlaska na odsluženje kazne u neku od zemalja-članica UN koje su Tribunalu stavile na raspolaganje svoje "zatvorske kapacitete", Jelisić će ostati u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu/Scheveningenu pored Haga.

Dijeljenje sadržaja