Zaštićeni svedok optužbe, insajder iz Knina, opisao da je Frenki Simatović donosio Martiću novac i oružje iz Srbije u Knin, po nalogu "brata" Jovice Stanišića i uz pomoć "gazde" Slobodana Miloševića, kako ih je optuženi tada zvao


Kninski insajder sa zaštićenim likom i pseudonimom MM-003 je, svedočeći u korist optužbe, tvrdio da je Milan Martić kontrolisao oružane snage Krajine od avgusta 1990. godine do kraja rata. Uloga i funkcija MM-003 u vreme rata nije javno saopštena, ali je iz svedočenja jasno da je bio u neposrednoj blizini Milana Martića i da je od optuženog bio obaveštavan čak i o događajima kojima nije prisustvovao.

Svedok je rekao da je Martić postao ključna figura krajinskih Srba već u avgustu 1990. kada je u selu Golubić nadomak Knina milicionerima-rezervistima podelio oružje i podigao barikade širom tzv. SAO Krajine. Tada je imenovan za "komandanta barikada" kojima su se branila srpska sela. Međutim, prema svedokovim rečima, odbrana je uskoro, na podstrek iz Beograda, prerasla u ofanzivu.

Frenkija Simatovića, tada funkcionera Državne bezbednosti (DB) Srbije, svedok je prvi put video u Kninu u novembru 1990. godine kada je došao "sa punom torbom novca" i predao je Martiću. Istu torbu Simatović je, kaže svedok, donosio narednih meseci sve učestalije, a svaki put nakon njegove posete "Milan Martić je bio vidno raspoložen". Krajem 1990. i početkom 1991. video je, kako tvrdi, da je Simatović kamionima dopremao oružje Milanu Martiću.

U januaru 1991. Martić se u Beogradu sastao sa Frenkijem Simatovićem, tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Srbije Radmilom Bogdanovićem i načelnikom DB Jovicom Stanišićem. Na tom je sastanku, prema rečima svedoka, dogovoreno da se "barikade prošire", odnosno – da se "proširi srpska teritorija". Tvrdio je da je iz Beograda sve vreme stizala pomoć, na čemu je Martić bio zahvalan naročito Stanišiću. "Bio je oduševljen njime, jer je na njega uvek mogao da se osloni i zvao ga je – bratom", rekao je MM-003. Osim na "brata", Martić se oslanjao i na "gazdu" kako je, prema svedoku, od milja zvao Slobodana Miloševića.

Tokom "proširivanja barikada" do kraja 1991. napadnuto je više hrvatskih sela i počinjeni su neki od zločina navedenih u optužnici protiv Martića. Cilj tih napada, prema svedoku, bilo je čišćenje hrvatskih sela kako bi se zaokružila srpska teritorija i uspostavila komunikacija na svim delovima tzv. SAO Krajine. Pod terminom "čišćenje" se, kako je rekao, podrazumevalo proterivanje hrvatskih vojnika i civila iz napadnutih sela.

Svedok tvrdi da je posle napada na Škabrnju, kada je ubijeno 38 civila, Martić rekao: "Sve smo ih očistili. Odrađen je odličan posao." U Saborskom je, prema optužnici, ubijeno 30 ljudi, Martić je akciju ocenio kao "uspešnu" pošto je selo, kako je rekao, "postalo deo srpske zemlje". Među žrtvama u Škabrnji i Saborskom bilo je najviše starijih ljudi, civila oba pola.

Svedok je opisao i napad na Zagreb početkom maja 1995. što je, kako je Martić javno govorio, bila odmazda za akciju "Bljesak" u Zapadnoj Slavoniji. Martić je, tvrdi svedok, naredio svojim snagama da raketama "Orkan" gađaju "bana i konja", odnosno Trg bana Jelačića u centru Zagreba. U nasumičnom granatiranju je, prema optužnici, poginulo sedam a ranjeno oko 200 civila.

Dijeljenje sadržaja