Osamdesetšestogodišnja Ana Kesić je, svedočeći na suđenju Milanu Martiću, opisala kako je pritvorena, zašto je puštena i primorana da dve godine živi u podrumu, da bi nakon toga morala da napusti svoje rodno selo. Za ljude sa kojima je u oktobru 1991. bila pritvorena u vatrogasnom domu u Dubici dugo je verovala da su odvedeni u razmenu


U oktobru 1991. godine na području Hrvatske Kostajnice u dva odvojena zločina ubijeno je najmanjih 110 hrvatskih civila, uglavnom žena, starijih i nemoćnih osoba, iz sela Dubica, Cerovljani i Baćin. Tužilaštvo tvrdi da su za ta ubistva odgovorni Milan Martić i pripadnici njegove milicije.

Ana Kesić je jedna od deset hrvatskih meštana Dubice koji su izbegli taj masakr. Iako je pamćenje još dobro služi, kretanje joj je otežano pa je 86-godišnja starica svedočila putem video linka.

U oktobru 1991. Ana Kesić se našla među više od 50 hrvatskih meštana Dubice koje su pripadnici Martićeve milicije i drugih srpskih snaga zatočili u seoskom vatrogasnom domu. Posle izvesnog vremena jedan stražar je prozvao "Kesiće" da se jave. Pošto su se svedokinja i njena rođaka Katarina odazvale, stražar ih je poslao da idu kući. Na izlasku, videle su da u vatrogasni dom stiže još jedan autobus pun ljudi. Kada su vratile kući, saznale su da su njihove komšije Srbi obavestili srpske vojnike da su njih dve rođake Zdravka Vujića, oficira JNA. Pošto su "pomislili da je on Srbin", njih dve su oslobođene, kao i još osam civila za koje se "verovalo da su Srbi ili imaju veze sa Srbima".

Naredne dve godine Ana i Katarina Kesić su živele u podrumu porodične kuće i preživljavale na pomoći Crvenog krsta. U retkim kontaktima sa srpskim komšijama čule su da su iz vatrogasnog doma zatočeni hrvatski civili odvedeni u Knin i Glinu radi razmene. Međutim, kada je u avgustu 1993. godine uspela da napusti Dubicu i ode u Sisak, rečeno joj je da 56 njenih komšija nije odvedeno u razmenu već na gubilište u blizini sela Baćin. Njihova imena navedena su u dodatku optužnice protiv Milana Martića.

Po povratku u Dubicu u jesen 1995. godine, Ana Kesić je u svojoj kući zatekla dve mine, a većina okolnih kuća bilo je spaljeno, opljačkano ili zapaljeno. Opisala je da su i sve tri katoličke crkve u selu bile razorene. Selo Dubica je jedno od dvadesetak sela koja se navode u optužnici protiv Milana Martića u tačkama koje se odnose na "bezobzirno razaranje ili pljačkanje javne i privatne imovine".

Dijeljenje sadržaja