Home



ODBRANA: KRIVIČNE PRIJAVE NISU BILE SAMO "KOZMETIKA"




Krivične prijave policije RS 1992. godine nisu sastavljane "samo iz kozmetičkih razloga", već su imale sudsku vrednost, pošto su mnoge korišćene kao dokazni materijal na suđenjima za ratne zločine pred sudovima u BiH, kaže radnik policije RS svedočeći u odbranu prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba

Slobodan Zečević, branilac Miće StanišićaSlobodan Zečević, branilac Miće Stanišića

Simo Tuševljak, bivši načelnik kriminalističke službe Centra službi bezbednosti (CSB) Sarajevo-Romanija-Birač, je na početku druge sedmice svedočenja govorio o policijskim istragama teških krivičnih dela tokom 1992. godine. Tuševljak svedoči na poziv odbrane Miće Stanišića, prvog ministra policije bosanskih Srba.

Svedok se složio sa navodima odbrane da je krivični zakon bivše Jugoslavije, koji je Republika Srpska primenjivala na početku rata, predviđao težu kaznu za ubistvo nego za ratni zločin. On tvrdi da je policija 1992. godina na području njegovog CSB većinu krivičnih dela sa smrtnim ishodom kvalifikovala kao ubistva, a ne ratne zločine i da je to pravilo važilo bez obzira na nacionalnost počinitelja i žrtve.

Tužilaštvo je, prema svedoku, imalo "slobodu i pravo" da određuju finalnu kvalifikaciju krivičnog dela bez obzira na to kako ga je policija označila u krivičnoj prijavi što se, tvrdi, često dešavalo. Pored toga, tužioci su imali mogućnost da se obrate direktno lokalnim stanicama policije sa zahtevima za sprovođenje dodatne istrage i nisu imali obavezu da konsultuju ministarstvo na čijem je čelu bio Stanišić.

Odbrana je još sugerisala da su dokazni materijal koji je policija prikupljala tokom istraga i krivične prijave podnete 1992. godine imali značajnu vrednost u daljem procesuiranju krivičnih dela, ukazujući da se i danas koriste na suđenjima za ratne zločine pred sudovima u BiH. Tako je Okružni sud u Banjaluci, tvrdi svedok, do sada osudio više Srba na "ukupno 247 godina zatvora" zbog počinjenih ratnih zločina. U tim presudama banjalučki sud se, kaže Tuševljak, poziva "barem na neke" od dokumenata i dokaza koje su pribavili pripadnici srpskog MUP 1992. godine. Prema Stanišićevom braniocu Slobodanu Zečeviću to pokazuje da MUP RS nije sastavljao krivične prijave "samo iz kozmetičkih razloga", nego je, naprotiv, "činio sve što je u njegovoj moći".

Pred kraj današnjeg zasedanja tužiteljica Džoana/Joanna Korner počela je unakrsno ispitivanje svedoka.

Prema najnovijoj najavi Stanišićeve odbrane Tuševljak bi trebalo da bude njihov pretposlednji svedok, obzirom da su odlučili da ne izvode dva ranije najavljena svedoka. Jedini preostali iskaz trebalo bi da da Goran Mačar, bivši radnik sedišta MUP RS, ali postoje problemi u vezi sa njegovim dolaskom o kojima je raspravljano na sednici zatvorenoj za javnost. Branilac Stojana Župljanina, bivšeg načelnika CSB Banja Luka, najavio je da bi mogao da počne sa izvođenjem dokaza odbrane 11. jula. Stanišić i

Župljanin se terete za zločine počinjene nad Hrvatima i Muslimanima u 20 bosansko-hercegovačkih opština tokom 1992. godine.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 503

"TAZBINSKA ODGOVORNOST": Zašto je uhapšen Hajrudin Karić?
DOKAZI ODBRANE: Ministar policije se odriče zatvora i logora
VIDEOTEKA: S kakvom je namerom ubijao Goran Jelisić?