Home



ČIME SE BAVIO BRANO VLAČO?




Na suđenju bivšim policijskim zvaničnicima bosanskih Srba optužba tvrdi da je policajac Brano Vlačo imenovan za upravnika zatvora Planjina kuća, da bi krajem 1992. godine postao načelnik policije u Vogošći. Branioci kažu da su postojala dvojica ljudi s istim imenom i da upravnik zatvora i kasnije načelnik policije, nije prethodno radio kao policajac. Odbrana je ipak odustala od Vlača kao svog svedoka

Brano VlačoBrano Vlačo

Tužiteljica Džoana/Joanna Korner završila je unakrsno ispitivanje Sime Tuševljaka, ratnog načelnika kriminalističke službe u Centru službi bezbednosti (CSB) Sarajevo-Romanija-Birač. On je svedočio na poziv odbrane Miće Stanišića, prvog ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, koji se uz Stojana Župljanina tereti za zločine nad nesrbima širom BiH, počinjene 1992. godine.

Veliki deo današnjeg ispitivanja bio je posvećen rasvetljavanju biografija dva čoveka sa istim imenom – Brano Vlačo. Tužilaštvo naime dokazuje da je policija preko Vlača bila aktivno uključena u vođenje Planjine kuće, zatočeničkog objekta za nesrbe u Vogošći. Oni tvrde da se ime Brano Vlačo pojavljuje na platnom spisku Stanice javne bezbednosti (SJB) Vogošća iz maja 1992. godine, te da je on potom imenovan za upravnika zatvora, a zatim u oktobru za načelnika policije u Vogošći.

Odbrana, međutim, insistira da su postojala dvojica ljudi sa istim imenom, te da upravnik zatvora i kasnije načelnik policije, nije pre toga bio zaposlen u policiji. Oni tvrde da je izvesni Brano Vlačo bio kriminalistički inspektor u policiji do jula 1992. godine, a da je zatim otišao iz MUP i da sada radi u banci. Brano Vlačo je takođe bio najavljen kao svedok Stanišićeve odbrane, ali su branioci odustali od njegovog iskaza.

Uprkos evidenciji u kojoj stoji da su Muslimane zatočene u Planjinoj kući dovodili i odvodili pripadnici policije iz Ilijaša i Vogošće, svedok je ostao pri tvrdnji da policija nije znala za to. Odbacio je navod optužbe da su muslimanski civili hapšeni iako nisu ništa učinili, kako bi kasnije mogli da budu razmenjeni za ratne zarobljenike. Ipak složio se sa tužiteljicom da je upotreba zatočenika za fizičke radove bila "protivna svim konvencijama".

Svedok kaže da "nije znao" da je Mićo Stanišić sredinom maja 1992. godine izdao naredbu u kojoj traži da se prikupljaju informacije o zločinima počinjenim nad Srbima. Tuševljak se, međutim, seća da se u "jednoj depeši kasnije zahteva da se istražuju zločini protiv svih".

Potvrdu teze da se policija bavila samo istragom zločina nad Srbima tužiteljica Korner našla je i u zapisniku sa prvog kolegijuma MUP RS od 11. jula 1992. godine. U zaključcima se navodi se da je potrebno raditi "na sprečavanju i dokumentovanju slučajeva ratnih zločina i krivičnih dela neprijatelja". Svedok se slaže da se to odnosi na dokumentovanje "aktivnosti neprijatelja", ali dodaje da je "bilo i drugih zaključaka".On je odbacio sugestiju optužbe da su sve muslimanske civile označavali kao pripadnike formacije Zelene beretke i samim tim neprijatelje.

Simo Tuševljak završiće sutra svoj iskaz, a nakon toga će izvođenje dokaza biti prekinuto najverovatnije do 11. jula, kada bi dokaze trebalo da počne da izvodi odbrana drugooptuženog Stojana Župljanina, bivšeg šefa policije banjalučke regije.


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 503

"TAZBINSKA ODGOVORNOST": Zašto je uhapšen Hajrudin Karić?
DOKAZI ODBRANE: Ministar policije se odriče zatvora i logora
VIDEOTEKA: S kakvom je namerom ubijao Goran Jelisić?