Nekadašnji vozač Zvorničke brigade nije danas, na suđenju "srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, mogao da se seti zašto je 15., 16., i 17. jula 1995. godine vozio kamion na neke od lokacija masovnih pogubljenja


U dnevniku dežurnog oficira Zvorničke brigade je 16. jula 1995. godine upisano da je u 14:00 časova zvao potpukovnik Popović i tražio da se u selo Pilica hitno pošalje 500 litara dizel goriva jer će u suprotnom "morati da prestane sa radom". Popovićev poziv je presrela i snimila prislušna služba Armije BiH koja je takođe, u 19 časova istog dana, presrela i razgovor u kojem se javlja da je "problem sa gorivom rešen". Osim dnevnika i transkripta presretnutih razgovora, tužilaštvo raspolaže i radnim nalogom vozača Zvorničke brigade od 16. jula 1995. u kojem stoji da je gorivo namenjeno "za potpukovnika Popovića".

Odbrana Vujadina Popovića, tadašnjeg načelnika bezbednosti Drinskog korpusa, je danas na klupu za svedoke izvela Branka Bogićevića, vozača Zvorničke brigade koji je 16. jula 1995. odvezao 500 litara dizela u Pilicu. On se ne seća od koga je dobio nalog za vožnju, gde je uzeo gorivo, gde je tačno trebalo da ga odveze i kome da ga preda. Kaže da mu je rečeno da vozi "do Pilice prema Bijeljini", da ga je kod nekog mosta dočekala grupa vojnika koje nije poznavao i čijih se uniformi nije sećao, te da su tu pretakali gorivo iz bureta u kanistere. Ne seća se da li su mu dali neku potvrdu o preuzetom gorivu, kao ni da li je tu bio i neki oficir, a Popovića, tvrdi, nije poznavao ni tada ni sada. Ne seća se, takođe, ko je na njegovom putnom nalogu napisao da je gorivo "za potpukovnika Popovića". Nije, kaže, na to obraćao pažnju pošto se koncentrisao samo na cifre u nalogu.

Tužilac je u unakrsnom ispitivanju pokušao da osveži svedokovo pamćenje, pokazujući mu putne naloge za dan pre i posle 16. jula. Prema nalogu, Bogičević je 15. jula vozio kamion na relaciji Zvornik-Orahovac, ali on danas nije mogao da se seti šta je vozio. "Najverovatnije hranu i ljudstvo" – kaže. Tvrdi da ne zna šta se 13. i 14. jula događalo u Orahovcu, gde je prema dokazima optužbe u lokalnoj školi bilo zatočeno više od hiljadu zarobljenih muškaraca, koji su pogubljeni na obližnjem polju. Mada je tuda prolazio Bogićević nije, kako tvrdi, ništa video.

Prema putnom nalogu, Bogićević je 17. jula ponovo vozio za Pilicu, ali se opet ne seća zašto je tamo išao. Nagađa da je "verovatno prevozio vojnike". Prema dokazima optužbe, tog dana su iz Doma kulture izvlačeni leševi između 500 i 550 ubijenih Bošnjaka koji su tovareni na kamione i odvoženi do masovne grobnice na obližnjoj farmi u Branjevu. Bogićević priznaje da je prošao pored Doma kulture, ali tvrdi da nije video ni leševe ni kamione.

Jedino što je tužilac uspeo da iščupa bilo je priznanje svedoka da je – pre nego što je u julu 1992. mobilisan u VRS –vozio autobuse "Drina-transa" pune muslimanskih civila iz Zvornika i okolnih sela u "razmenu". I toga se, prvo, nije setio ali mu je tužilac osvežio pamćenje podsećajući ga da je o tome razgovarao sa svojim tadašnjim direktorom Boškom Milićem.

Nakon Bogićevića, odbrana Vujadina Popovića je na klupu za svedoke izvela Zorana Jovanovića, koji je u julu 1995. godine bio oficir u štabu Zvorničke brigade VRS. Njegov iskaz biće nastavljen sutra.

Dijeljenje sadržaja