Tužilaštvo u predmetima Radovana Karadžića, Jovice Stanišića i Franka Simatovića kao i Miće Stanišića i Stojana Župljanina zatražilo dozvolu da u dokaze uvede 18 beležnica koje je vodio general Ratko Mladić od juna 1991. do kraja novembra 1996. a koje su u februaru ove godine zaplenjene u stanu njegove supruge


Tužilaštvo je u predmetima Radovana Karadžića, Jovice Stanišića i Franka Simatovića kao i Miće Stanišića i Stojana Župljanina zatražilo dozvolu da u dokaze uvede 18 beležnica u kojima je general Ratko Mladić vodio svoj "ratni dnevnik". Beležnice su, kako se navodi u danas objavljenim podnescima tužilaštva, zaplenjene 23. februara 2010. godine u stanu Mladićeve supruge Bosiljke, a pored njih tom prilikom je pronađeno i oko 120 audio i video kaseta, memorijska kartica, medicinska dokumentacija, telefonske kartice i razni papiri.

Vlada Srbije je, nakon zaplene, prosledila tužilaštvu skenirane stranice a same beležnice su dopremljene u Hag tek 11. maja ove godine. Tužilaštvo je počelo sa transkribovanjem i prevođenjem oko 3.500 stranica rukom pisanog materijala koji obuhvata period od 29. juna 1991. do 28. novembra 1996. godine. Zanimljivo je da, prema popisu koji je priložilo tužilaštvo, nedostaju beležnice od kraja januara do 14. jula 1995. godine, u periodu priprema i prvih dana srebreničke operacije VRS.

O tim je beležnicima već bilo reči na suđenju Stanišiću i Simatoviću prilikom svedočenja Manojla Milovanovića, bivšeg načelnika Glavnog štaba VRS, koji je identifikovao Mladićev rukopis.

U zahtevima da se beležnice uvedu u dokaze u predmetima Stanišić-Simatović, Karadžić i Stanišić-Župljanin tužilaštvo ukazuje na relevantnost i dokaznu vrednost Mladićevih ratnih beleški sa sastanaka sa ključnim ličnostima udruženog zločinačkog poduhvata kao što su Slobodan Milošević, Momčilo Perišić, Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik Jovica Stanišić ili Franko Simatović. Na tim sastancima se, navodi tužilaštvo, raspravljalo o tome dokle se stiglo sa ostvarivanjem strateških ciljeva bosanskih Srba i kako očuvati i učiniti trajnim ono što je do tada postignuto, zatim o zauzimanju Doboja, "14.500 Muslimana koji su problem Krajine", pretnjama sankcijama, vojnim operacijama koje se odnose na Goražde, tretmanu stanovništva iz Srebrenice.

Dijeljenje sadržaja