U nastojanju da shvate protivrečnosti u policijskim izveštajima o pogibiji srpskih staraca u krajinskom selu Grubori krajem avgusta 1995. godine, sudije Pretresnog veća na suđenju za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" u Hag pozvali Stjepana Žinića, vođu jedne od grupa hrvatskih specijalaca koji su učestvovali u "akciji čišćenja terena" u dolini Plavnog


O akciji čišćenja terena u dolini Plavnog krajem avgusta 1995. godine, kada je u selu Grubori ubijeno petoro srpskih staraca, iskaze je u toku dokaznih postupaka optužbe i odbrane na suđenju hrvatskim generalima Gotovini, Čermaku i Markaču dalo više bivših pripadnika specijalne policije. Pretresno veće sudije Orija/Orie očito smatra da taj incident nije u potpunosti rasvetljen pa je kao svedoka pozvalo još jednog od učesnika akcije čišćenja – Stjepana Žinića, vođu jedne od grupa jedinice specijalne policije "Lučko".

Pitanje je, međutim, da li će i posle njegovog iskaza stvari biti iole jasnije, budući da tvrdnje koje je danas izneo u priličnoj meri odudaraju od navoda iz ranije izjave haškim istražiteljima i prošlogodišnje koju je dao hrvatskom istražnom sudiji. Kao i kod većine prethodnih svedoka, glavne protivrečnosti Žinićevih navoda tiču se spornog pitanja – da li je u Gruborima 25. avgusta 1995. godine došlo do sukoba hrvatskih specijalaca i zaostalih srpskih snaga tokom kojih su starci mogli poginuti u unakrsnoj vatri, kako to tvrdi odbrana.

Kao i drugi specijalci koji su učestvovali u akciji čišćenja doline Plavnog, Žinić je prvo izvestio nadređene da nikakvog sukoba sa "četnicima" nije bilo, ali se zatim "korigovao" i počeo da u kasnijim izveštajima i izjavama navodi da je sukoba, ipak, bilo. Danas kaže da se njegova grupa nije ni sa kim sukobila, ali da je tokom akcije čišćenja iz pravca Grubora čuo pucnjavu i video dim koji bi mogao dolaziti iz spaljenih objekata. Tvrdi da je naknadno saznao da je došlo do borbi, pa je to uneo u izveštaj koji je sastavio u Zagrebu početkom septembra 1995. godine, na zahtev komandanta jedinice "Lučko" Josipa Turkalja.

Žinić je bio izričit u tvrdnji da izveštaj nije pisao ni pod čijim pritiskom. Za razliku od njega, komandant akcije čišćenja doline Plavno Josip Čelić je u iskazu na poziv optužbe u septembru 2008. godine priznao da je priča o navodnom sukobu u policijske izveštaje ušla tek nakon intervencije komandanta specijalaca Mladena Markača i njegovog zamenika Željka Sačića, koji je, inače, nedavno optužen u Hrvatskoj upravo zbog prikrivanja zločina u Gruborima.

Čelić je, naime, rekao da komandanti specijalne policije nisu bili zadovoljni njegovim izveštajem u kojem nije pominjao sukobe, pa su ga pozvali u štab u Gračacu, gde mu je Sačić izdiktirao novi izveštaj. Čelić je tvrdio i da se fabrikovanje izveštaja nastavilo u Turkaljevom zagrebačkom uredu, gde mu je na potpis dat već pripremljeni dokument u kojem se pominje sukob sa "četnicima", čiji su delovi onda praktično prepisani u izveštaje koje su potpisali Žinić i drugi komandanti grupa. Žinić je, međutim, danas to negirao navodeći da je procedura bila sledeća – svi su došli u Turkaljev ured, napisali rukom izveštaje, dali ih sekretarici na prekucavanje, potom su prekucano potpisali, predali Turkalju, a ovaj prosledio Sačiću.

Iskaz Stjepana Žinića se sutra nastavlja.

Dijeljenje sadržaja