Nakon pažljivog razmatranja sudijskih sugestija za dalje "sažimanje" optužnice protiv Radovana Karadžića, tužilaštvo je zaključilo da bi se predloženim redukcijama dobilo malo na vremenu a izgubilo mnogo na pravičnoj prezentaciji jednog od slučajeva zbog kojih je, kako se podseća, Haški tribunal i osnovan


Redukcije optužnice protiv Radovana Karadžića koje je nedavno sugerisalo Pretresno veće donele bi zanemarljive uštede u sudskom vremenu dok bi se, s druge strane, negativno odrazile na sposobnost tužilaštva da prezentira svoj slučaj – navodi se u danas objavljenom podnesku tribunalovog tužilaštva. Iz tih razloga, tužilaštvo se suprotstavlja "svakoj daljoj redukciji slučaja" bivšeg predsednika Republike Srpske, optuženog za genocid i druge zločine počinjene između 1992. i 1995. godine u Bosni i Hercegovini.

Pretresno veće sudije O-Gon Kvona/Kwon je na prošloj statusnoj konferenciji sugerisalo tužilaštvu nekoliko mogućih načina sažimanja sadašnje optužnice, koja je u februaru ove godine već pretrpela jednu značajnu redukciju, takođe na zahtev sudija. Ovog puta, sudije su sugerisale da bi tužilaštvo moglo da odustane od navoda optužnice koji se odnose na takozvana oportunistička, odnosno ne-organizovana, ubistva u Srebrenici 1995. godine, zatim od dokazivanja odgovornosti za masakr na Markalama u februaru 1994., kao i da broj opština o kojima će izvoditi dokaze o etničkom čišćenju sa sadašnjih 18 svede na 10 ili 12.

Pošto je, kako se navodi u danas objavljenom podnesku, pažljivo razmotrilo sve te sudijske sugestije, tužilaštvo je zaključilo da bi se predloženim redukcijama dobilo malo na vremenu a izgubilo mnogo na pravičnoj prezentaciji jednog od najznačajnijoj slučajeva koji su se našli pred Tribunalom i zbog kojih je, kako se podseća, Savet bezbednosti upravo i osnovao Haški tribunal. Podsećajući, takođe, da tužilaštvo Haškog tribunala deluje u ime međunarodne zajednice i žrtava, u podnesku se ukazuje da ne bi bilo u interesu pravičnog i ekspeditivnog suđenja ako bi se, zbog ograničenja koja nameće sudski raspored, tužilaštvo onemogućilo da prezentira slučaj koji će odraziti svu težinu i razmere njegovog navodnog kriminalnog postupanja.

Zahtev za dodatnu redukciju Karadžićevog predmeta sudije su postavile imajući u vidu da bi, prema strategiji za okončanje rada Tribunala, to suđenje trebalo da traje najviše dve i po godine, od čega bi optužba za izvođenje svojih dokaza imala na raspolaganju godinu dana. To, jasno, neće biti moguće ukoliko se, kako je planirano, efektivno bude radilo samo tri i po sata dnevno i samo tri ili četiri dana sedmično. Tužilaštvo je, međutim, izračunalo da bi – ako se bude radilo 5 dana nedeljno i 41 radnu sedmicu godišnje – ono bilo u stanju da u predviđenom roku izvede sve svoje dokaze, budući da je glavno ispitivanje svedoka optužbe predviđeno da traje tek nešto više od 250 sati, što znači da bi za unakrsno ispitivanje i sudijska i administrativna pitanja ostalo još oko 470 sati. Osim toga, ukoliko se ukaže mogućnost za celodnevna zasedanja – što se već dešavalo u nekim predmetima – suđenje Karadžiću bi, ukazuje tužilaštvo, moglo da se odvija još ekspeditivnije.

Na potezu su, sada, sudije koje mogu jednostavno same da "sažmu" tužiočev slučaj.

Dijeljenje sadržaja