Dren Čaka, jedini preživeli masakra žena i dece u ulici Miloša Gilića u Đakovici, na suđenju policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću po treći put opisao noć u kojoj je, kao desetogodišnjak, gledao kako srpski policajci ubijaju njegovu majku i tri sestre


"Moja mala sestra je plakala pritisnuta mrtvim majčinim telom, ali ja sam bio dečak, ustreljen u ruku, i pored svih pokušaja, nisam uspeo da je izvučem. Morao sam da je ostavim i izađem iz sobe ispunjene dimom kako bih preživeo". Tako je Dren Čaka/Caka, jedini preživeli masakra oko 20 žena i dece u Đakovici u noći između 1. i 2. aprila 1999. godine, na suđenju policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću opisao pokušaj da spase dvogodišnju sestru nakon masovnog ubistva koje su, tvrdi, počinili pripadnici srpskih policijskih snaga. O istom događaju Čaka je 31. avgusta 2006. godine svedočio na suđenju šestorici srpskih zvaničnika optuženih za kosovske zločine, na čelu sa bivšim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem.

Nakon što je danas transkript tog svedočenja uveden u dokaze, Dren Čaka je kratko ponovio da se te večeri, sa ženama i decom iz nekoliko porodica, krio u podrumu jedne kuće u Đakovici. Tokom noći majka ga je probudila pošto su u podrum ušli policajci i potom ih sve odveli u kuću u ulici Miloša Gilića. Tamo je, kaže, hicem iz automatske puške, prvo ubijena petnaestogodišnja Fljaka. Za njom je ubijena njena majka, a onda redom svi koji su se nalazili u prostoriji. Dren Čaka je, međutim, preživeo tako što se sakrio iza tela jedne od ubijenih žena.

Pošto su se policajci razišli, desetogodišnji dečak je uspeo da pobegne iz kuće koja se brzo punila dimom. Kada je stigao do svoje kuće, ugledao je tetku, pozvao je u pomoć i povikao da su "svi mrtvi". Odgovorila mu je da je "ružno sanjao" i poverovala mu tek kada je videla da je ranjen.

Nakon nekoliko dana skrivanja u Đakovici, dečak je sa preostalim članovima porodice otišao u Albaniju gde je, u bolnici u Tirani, dobio medicinsku pomoć. Prilikom prelaska granice policija im je oduzela sve lične isprave.

Na početku unakrsnog ispitivanja branilac Veljko Đurđić je svedoku izjavio saučešće i rekao da optuženi Đorđević "osuđuje događaj i najdublje učestvuje u svedokovom bolu". Potom je pokušao da ustanovi identitet jednog od policajaca koji su učestvovali u zločinu, za kojeg Dren Čaka, kako je rekao, veruje da je živeo u istoj ulici u Đakovici i da je zato te noći skrivao lice. Čaka, međutim, nije mogao da se seti imena tog policajca.

Masakr u ulici Miloša Gilića navodi se u optužnici koja Vlastimira Đorđevića tereti da je kao načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije odgovoran za učešće srpske policije u ubistvima i proterivanju kosovskih Albanaca u proleće 1999. godine.

Dijeljenje sadržaja