Bivši zvaničnik UN Čarls Kiruđa svedočio o ulozi Jovice Stanišića u oslobađanju 388 pripadnika Unprofora koje su snage bosanskih Srba zarobile u proleće 1995. godine. Hoće li doći do novog zastoja na suđenju bivšim čelnicima Državne bezbednosti Srbije?


Taman kada je zdravstveno stanje Jovice Stanišića, prema poslednjim medicinskim izveštajima, počelo polako da se popravlja, veliki peh je zadesio odbranu Franka Simatovića. Njegov glavni branilac Zoran Jovanović preminuo je 2. avgusta ove godine i to bi, sudeći po današnjoj raspravi, moglo dovesti do novog zastoja u procesu protiv bivših šefova Državne bezbednosti Srbije, optuženih za zločine u Hrvatskoj i BiH. Simatović, naime, ne želi da odbranu poveri dosadašnjem kobraniocu Domazetu, već će angažovati novog advokata. U tom slučaju, mogao bi da usledi prekid suđenja na određeno vreme dok se novi zastupnik ne upozna sa predmetom, o čemu je bilo reči u drugom delu današnjeg zasedanja, na takozvanoj ex-parte konferenciji zatvorenoj za javnost.

Budući da Simatović još uvek nije zvanično tražio odlaganje suđenja, veće je odlučilo da ove sedmice sasluša iskaze svedoka koji su već doputovali u Hag, s tim da je ostavljena mogućnost da ih novopostavljeni branilac naknadno unakrsno ispita. Na klupi za svedoke se danas pojavio Čarls Kiruđa/Charles Kirudja, bivši specijalni savetnik izaslanika UN za bivšu Jugoslaviju Jasušija Akašija/Yasushi Akashi. On je opisao ulogu Jovice Stanišića u oslobađanju 388 pripadnika Unprofora koje su snage bosanskih Srba u maju 1995. godine uzele kao taoce u nastojanju da zaustave NATO udare na svoje položaje.

Kiruđa se, kaže, u to vreme više puta sastao sa Stanišićem, koji mu je rekao da je od predsednika Miloševića dobio zadatak da posreduje u oslobađanju talaca. Tvrdi da mu je tada objasnio da će za tu svrhu kontaktirati "vlastite snage" u BiH, kao i da će se sastati sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem i komandantom VRS Ratkom Mladićem. Kiruđa je, kaže, tada stekao utisak da Stanišić ima "direktan pristup" pomenutim čelnicima bosanskih Srba.

Svedokovu pažnju su u to vreme privukla dva zahteva Jovice Stanišića. Prvi je bio upućen Akašiju i komandantu snaga UN u BiH Rupertu Smitu/Smith da se bosanskim Srbima pruže garancije da će se, ukoliko pristanu da oslobode taoce, odustati od NATO udara, čime bi zapravo bilo udovoljeno prvobitnom zahtevu onih koji su uzeli taoce. Drugi se odnosio na to da oslobođeni taoci budu predati "u Stanišićeve ruke", a ne direktno Unproforu, čime je, po svedoku, želeo da skrene pažnju na sebe i ulogu Srbije u tom procesu.

Stanišićev branilac Knops/Knoops u unakrsnom ispitivanju nije ni pokušao da ospori dobar deo Kiruđinog iskaza. Naprotiv, dodatno je ukazivao na ulogu optuženog u oslobađanju talaca, sugerišući da je ovaj za cilj imao da reši ne samo tu, već i "celu balkansku krizu". Branilac je, dalje, dokazivao da Stanišić u BiH nije imao "vlastite snage" već, kao svaki dobar šef tajne službe, "vlastite operativce". Kiruđa je odgovorio da ne vidi razliku između ta dva pojma.

Čarls Kiruđa je do sada svedočio na više haških suđenja – Slobodanu Miloševiću, Radoslavu
Brđaninu, Momčilu Krajišniku, Milanu Martiću i Momčilu Perišiću – a ovo mu svakako nije poslednje pojavljivanje pred Tribunalom. Osim što će možda morati da se vrati zbog naknadnog unakrsnog ispitivanja od strane novih Simatovićevih branilaca, tužilac planira da ga pozove da svedoči i u predmetima Stojana Župljanina i Miće Stanišića, kao i na suđenju Radovanu Karadžiću.

Dijeljenje sadržaja