SENSE EKSKLUZIVNO!!

Pismo Luiz Arbur, glavnog tužioca haškog Tribunala, kopredsedavajućima Pariske konferencije o Kosovu


Uoči početka pariske runde pregovora o kosovskom sporazumu , glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Luiz Arbur (Louise Arbour), uputila je pismo dvojici kopredsedavajućih - ministrima Vedrinu (Vedrine) i Kuku (Cook) - u kojem ih upozorava protiv eventualnih kompromisa na račun pravde.

Mada priznaje da pitanje ratnih zločina može komplikovati posao i život međunarodnih posrednika, Arbur ukazuje kako nju mnogo više brine to što bi traganje za prihvatljivim političkim kompromisom... moglo da oteža rad i poziciju Tribunala. Njeno pismo ministrima Vedrinu i Kuku - u koje je SENSE imao uvid - nije ni "zamolnica" ni tužiočev "spisak lepih želja", već podsetnik na neke fundamentalne principe međunarodnog prava, koje bi morali da imaju u vidu oni koji u ime međunarodne zajednice posreduju u kosovskim pregovorima. Eventualni kompromisi na račun tih principa, upozorava Arbur, ne samo što bi kratkoročno bili štetni po Tribunal, već bi dugoročno podrili perspektive međunarodnog mira i pravde. Prihvatljivije od takvog kompromisa bi, za Arbur, bilo da se Tribunal u potpunosti izostavi iz mirovnog sporazuma. Mada nepoželjno, takvo bi se izostavljanje moglo tumačiti činjenicom da moć Tribunala izvire iz obavezujućeg mandata Saveta bezbednosti i ni u čemu ne zavisi od saglasnosti strana potpisnica mirovnog sporazuma.

Najbolje bi, po Arbur, bilo kada bi sporazum izričito i nedvosmisleno obavezivao strane-potpisnice na punu saradnju sa Tribunalom i, posebno, na olakšavanje njegove istrage na licu mesta, tj. na Kosovu. Ako je to "previše", tj. ako posrednici ne budu u stanju da takve formulacije "prodaju" stranama, a naročito onoj koja čini sve kako bi onemogućila kosovsku istragu, svaki drugi tekst o kojem se strane eventualno slože - upozorava Arbur - ne sme ni na koji način da umanji nadležnost Tribunala ili moć njegovog tužioca. Ta nadležnost, i ta moć, podseća Arbur, izviru direktno iz rezolucije 827 Saveta bezbednosti usvojene na osnovu mandata Glave VII Povelje UN. Samo Savet bezbednosti može da menja mandat Tribunala ili redefiniše njegovu nadležnost i ulogu. Dok Savet bezbednosti to ne učini, Tribunal će imati primat nad nacionalnim sudovima i ne može ni na koji način da bude podređen nacionalnim vlastima u pitanjima istrage, optužnica, hapšenja i progona osumnjičenih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Nikakve amnestije koje bi proglasile nacionalne vlasti ne bi, po Arbur, bile obavezujuće za Tribunal. Nikakvi "međunarodni eksperti" - bez obzira na stepen njihove stručnosti - ne mogu da budu zamena za sveobuhvatne krivične istrage koje sprovodi tužilaštvo Tribunala. Da ne bi bilo zabune, Arbur podseća da su i ti eksperti, kao i sve međunarodne organizacije, dužni da Tribunalu dostave sve prikupljene informacije ili dokaze.

Konačno, Arbur se dotiče i mandata budućih međunarodnih vojnih snaga (KFOR) i traži da se u njega ugradi obaveza podrške kosovskoj istrazi haškog tužilaštva. Po njenom mišljenju, KFOR ne bi smeo da Tribunal podržava u manjoj meri od one u kojoj ga u Bosni podržava SFOR, a njegov bi mandat morao da uključi i izvršavanje Tribunalovih naloga za hapšenje. Šta vise, Arbur smatra da je vreme da se ode i dalje, te se zalaže da se iz mandata KFOR izostavi odredba da će se optuženi hapsiti "ukoliko se na njih naiđe u toku obavljanja redovnih zadataka."

Ostaje da se vidi kakav će značaj kopredsedavajući pariskih pregovora, ministri Vedrin i Kuk, dati ovim upozorenjima glavnog tužioca Međunarodnog suda, tj. da li će pristati da im pitanja ratnih zločina do te mere komplikuju život i posrednički posao.

Dijeljenje sadržaja