Predsednica Tribunala ponovo obavestila Savet bezbednosti o odbijanju Beograda da dozvoli kosovsku istragu, ali je odbacila zahtev tužioca da preliminarno razmotri da li je na Kosovu u toku "oružani konflikt"


Vest da je predsednica haškog Tribunala, Gabrijel Kerk Mekdonald (Gabrielle Kirk McDonald), formalno obavestila Savet bezbednosti o odbijanju Beograda da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, zapravo više i nije neka vest. Mekdonald je to učinila u čak šest navrata u poslednjih isto toliko meseci - četiri puta pismeno te dva puta usmeno - a povodom odbijanja Beograda da isporuči Hagu čuvenu "Vukovarsku trojku" oficira bivše JNA, kao i zbog onemogućavanja kosovske istrage koju je povela glavni tužilac Luiz Arbur (Louise Arbour).

Najnovija pismena prijava - upućena 16. marta predsedavajućem Saveta bezbednosti, a juče objavljena u Hagu - tiče se odbijanja SR Jugoslavije da tužiocu Arbur i timu njenih istražitelja dozvoli pristup Kosovu, kako bi na licu mesta istražili ubistvo 45 civila u selu Račak i druge navodne kosovske zločine. Beograd je time, navodi se u pismu predsednice Mekdonald, prekršio ne samo član 29 Statuta - kojim se sve države obavezuju da sarađuju sa Tribunalom - već i nekoliko podjednako obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti, kojima se od jugoslovenskih vlasti izričito zahteva puna saradnja u kosovskoj istrazi. Od Saveta bezbednosti se, zato, traži i očekuje da preduzme neophodne mere kojima bi se SR Jugoslavija primorala da poštuje svoje međunarodno-pravne obaveze.

Da se Savet bezbednosti formalno obavesti o najnovijem prekršaju Beograda, od predsednice Tribunala je tražila glavni tužilac Arbur, nakon što je 18. januara ove godine vraćena sa jugoslovensko-makedonske granice. U istom zahtevu, Arbur je od predsednice Tribunala tražila da preispita odluku tužilaštva o pokretanju kosovske istrage, ali je Mekdonald to odbila i to je, zapravo, glavna novost jučerašnjeg haškog saopštenja. Suština zahteva Luiz Arbur je bila da predsednica Mekdonald - sama ili zajedno sa drugim sudijama - razmotri da li je na Kosovu u toku "oružani konflikt", u kom slučaju zločini koji su u njemu izvršeni dolaze pod nadležnost Tribunala. Tužilaštvo, naime, tvrdi da jeste "oružani konflikt", a Beograd to osporava, tvrdeći kako se na Kosovu radi o "legitimnoj borbi protiv terorizma", te je Arbur u decembru prošle godine jugoslovenskom ministru pravde Zoranu Kneževiću predložila da se pravni spor o karakteru kosovskog konflikta iznese pred sudije, pa da oni presude ko je u pravu.

Predsednica Mekdonald, međutim, smatra da pitanje karaktera konflikta sudije mogu da razmatraju samo u kontekstu svakog pojedinog slučaja, tj. na suđenju konkretnim optuženima, a nikako ne i preliminarno. Jer, navodi Mekdonald, tužilaštvo je - po Statutu - "nezavisan i odvojen organ Tribunala", koji je jedini ovlašćen da pokreće i vodi istrage, a sudije nad njima nemaju nikakvu kontrolu. Svako preispitivanje odluke tužioca da pokrene neku istragu predstavljalo bi "kršenje njegove nezavisnosti" - zaključuje Mekdonald.

Odbijanjem zahteva za preliminarnim razmatranjem karaktera konflikta predsednica Tribunala ni na koji način nije dovela u pitanje pravo tužilaštva da započne i vodi kosovsku istragu. Naprotiv, obaveštavajući Savet bezbednosti o odbijanju Beograda da tužiocu i njenim istražiteljima dozvoli pristup Kosovu, ona je to pravo nedvosmisleno potvrdila. Zadržavajući, naravno, pravo sudija da se - na budućim suđenjima optuženima za kosovske zločine - definitivno izjasne da li su ti zločini izvršeni u kontekstu "oružanog konflikta".

Dijeljenje sadržaja