U "odgovoru na odgovor" Havijera Solane o "izgubljenim" ili "nepostojećim" izveštajima evropskih posmatrača, branioci Ante Gotovine traže dodatnu istragu EU i navode da je Solana u "sukobu interesa" jer je za vreme "Oluje" tvrdio da Hrvatska vojska neselektivnim granatiranjem čini zločine


Branioci Ante Gotovine tvrde da im, suprotno navodima generalnog sekretara Saveta EU Havijera/Javier Solane, u martu 2008. godine nije omogućen "neograničen pristup u celokupnu i neredigovanu arhivu Posmatračke misije Evropske zajednice" (PMEZ/ECMM). Tako je nastavljen rat podnescima, pismima i saopštenjima po zahtevu odbrane da joj budu dostavljeni svi izveštaji evropskih posmatrača sačinjeni za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine, kada su počinjeni zločini nad Srbima za koje se terete generali Gotovina, Čermak i Markač.

Nakon što je Solana u pismu Pretresnom veću naveo da su pregledom arhive Posmatračke misije pronađena 24 dokumenta koja su u martu 2008. godine pružena na uvid timu odbrane koji nije tražio njihovo dostavljanje, branioci Ante Gotovine su u novom podnesku te tvrdnje ocenili kao netačne, navodeći da je malo verovatno da su i tužioci, koji su u dva navrata pregledali istu arhivu, takođe "prevideli" pomenute dokumente. U svakom slučaju, branioci traže dostavljanje 24 "locirana" izveštaja evropskih posmatrača iz krajinskog sektora Jug iz avgusta 1995. godine.

Odbrana se, dalje, osvrnula na Solanino izražavanje sumnje u postojanje 56 dokumenata, za koje branioci tvrde da su "nestali". Budući da je generalni sekretar Saveta EU tvrdio da ih odbrana nikada nije identifikovala ili izričito tražila, branioci su u današnjem odgovoru dostavili popis na kojem za najmanje 51 dokument pojedinačno navode "ili dokaz da postoje ili je predočena procedura Posmatračke misije iz koje se vidi da nema racionalnog objašnjenja za njihovo navodno nepostojanje". Branioci su "posebno zabrinuti" zbog činjenice da im nije dostavljen nijedan dnevni izveštaj kninskog sedišta evropskih posmatrača od 4. do 15. avgusta 1995. godine za koje veruju da su potencijalno oslobađajućeg karaktera za prvooptuženog Gotovinu, naročito u pogledu optužbi za neselektivno granatiranje.

Odbrana zato od Pretresnog veća zahteva da Evropskoj uniji ispostavi slične zahteve kakve je na zahtev tužioca ispostavila Republici Hrvatskoj od koje je zatraženo da dostavi izveštaje "čak iako nisu u posedu hrvatske vlade". Ukratko, sudije bi, smatraju branioci, trebalo da nalože da EU "uloži dodatne napore" u pogledu nedostajućih izveštaja, sprovede istragu, dostavi eventualno otkrivene dokumente i podnese detaljan izveštaj o postignutim rezultatima. Rok za dostavljanje izveštaja o istrazi bi, po njima, trebalo da bude 15 dana.

Odbrana, takođe, ukazuje i na potencijalni konflikt interesa Havijera Solane, budući da je on već 6. avgusta 1995. godine u svojstvu ministra spoljnih poslova Španije i predsedavajućeg Saveta ministara EU izjavio da Hrvatska vojska "granatira civilna područja" i time čini ratne zločine. Zato on, smatraju branioci, ne bi trebalo da bude na poziciji odgovornog za lociranje dokumenata koji bi mogli da opovrgnu njegove nekadašnje navode.

Dijeljenje sadržaja