Penzionisani general Vojske Jugoslavije Đorđe Ćurčin svedoči o boravku Ratka Mladića u odmaralištima jugoslovenske vojske na Rajcu i Stragarima i Mladićevim susretima sa načelnikom Generalštaba VJ Momčilom Perišićem


Svedočenjem penzionisanog generala VJ Đorđa Ćurčina, tužilaštvo nastoji da ukaže da je bivši načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić i nakon rata pružao logističku podršku komandantu Glavnog štaba VRS Ratku Mladiću. Bivši operativac Prve armije VJ je došao u Hag na osnovu obavezujućeg naloga koji je na zahtev tužioca izdalo sudsko veće.

Glavni deo Ćurčinovog iskaza se odnosio na njegove veze sa Mladićem koga je upoznao "pre 32 godine na Komandno-štabnoj akademiji". U međuvremenu su, kaže, postali "dobri drugovi i porodični prijatelji" i nastavili su da se viđaju sve do hapšenja Slobodana Miloševića i donošenja zakona o saradnji sa Tribunalom 2002. godine. Tada mu je Mladić rekao da se iz bezbednosnih razloga više neće viđati. Po rečima vođe tima optužbe Marka Harmona, tužilaštvo "veruje da je Ćurčin učestvovao u skrivanju Mladića" zbog čega je bio ispitan pred beogradskim sudom, u postupku protiv Mladićevih jataka.

Ćurčin se sa Mladićem sastajao u objektima VJ na Rajcu i u Stragarima. Prvi put, u julu 1997. godine, Mladić je u vojnom odmaralištu na Rajcu ostao oko mesec dana, imao je kuvara, konobara i vozača a obezbeđivalo ga je "nekoliko momaka u uniformama Vojske Jugoslavije". Osim Ćurčina, sa Mladićem se susreo i general Perišić koji je na Rajac došao u drugoj polovini jula 1997. godine. Perišić i Mladić su, opisao je svedok, "odigrali partiju šaha, možda i stonog tenisa", ručali i nakon toga se načelnik Generalštaba vratio u Beograd. U ranu jesen 1997. godine Perišić se sa Mladićem sastao i u vojnom objektu u Stragarima. I tada su, po rečima svedoka, "šetali, igrali šah, karte, stoni tenis, ručali i opet šetali".

Ćurčin tvrdi da u to vreme nije znao za hašku optužnicu ali je, ipak, "očinski savetovao" svima koji su bili u kontaktu sa Mladićem da ne šire priče o mestu njegovog boravka. Kako je rekao, "Mladića su mnogi voleli ali je bilo i onih – otpadnika stranih službi bezbednosti - koji su vršljali po zemlji i hteli da ga isporuče za novac".

U unakrsnom ispitivanju od strane Perišećevog branioca, Ćurčin je ukazao da se sa Mladićem viđao "uvek privatno, nikada službeno". Tvrdio je da su Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske bile "dve odvojene vojske" ali da je bivši komandant Glavnog štaba VRS ipak ostvarivao statusna prava preko VJ - lečio se u Beogradu, dobijao je platu preko "računskog centra Ministarstva odbrane" koje je, najverovatnije, po rečima svedoka, plaćalo i njegovo obezbeđenje.

Ti odgovori su naveli sudiju Pikar da pokuša da utvrdi da li je bilo "uobičajeno da jedna vojska plaća drugu vojsku". Ćurčin je odgovorio da je Mladić primao platu "preko" finansijske službe Ministarstva odbrane i da "ne zna ko je njima uplaćivao novac". Sudija je potom upitala svedoka da li je "uobičajeno da u objektima VJ borave vojnici u jugoslovenskih uniformama mada nisu pripadnici te vojske, a da se time niko ne iznenadi". Ćurčin kaže da bi se "više iznenadili da su videli druge uniforme" i dodaje da tako "nisu privlačili pažnju". A to je, po njemu, bilo važno jer bi u suprotnom došli "psi rata da Mladića likvidiraju, uhapse i odvedu".

Na pitanje sudije Davida da li bi obelodanio mesto Mladićevog boravka da je dobio naređenje da to učini, Ćurčin je odgovorio da "ne bi nikad, ni po koju cenu". On je, kaže, "bio penzioner a Mladić njegov prijatelj".

Dijeljenje sadržaja