Slučaj "vukovarske trojke" pred haškim Tribunalom i Savetom bezbednosti

Ne može se reči da Beograd nije ozbiljno shvatio rezoluciju 1207 Saveta bezbednosti u kojoj se zahteva "momentalno i bezuslovno" hapšenje trojice oficira bivše JNA, optuženih za masakr u vukovarskoj Ovčari, kao i njihov transfer u Pritvorsku jedinice haškog Tribunala. Rezolucija je jednoglasno usvojena 17. novembra ove godine, na osnovu ovlašćenja iz Glave VII Povelje UN, što će reči da je pravno obavezujuća kao i da Savet bezbednosti može da primeni prinudne mere kako bi osigurao njeno izvršenje. Već sutradan po njenom usvajanju, dakle 18. novembra, Beograd je povukao potez koji je trebalo da stvori privid kako jugoslovenske vlasti postupaju u skladu sa zahtevima iz rezolucije.

Predsednik Vojnog suda u Beogradu je, pismom datiranim 18. novembra, obavestio Tribunal o nameri da pokrene "istražni postupak... u vezi sa krivičnim delima protiv ratnih zarobljenika... počinjenim u Vukovarskoj bolnici u novembru 1991." U pismu se, takođe, najavljuje da su trojica oficira bivše JNA - koje je Tribunal pre tri godine optužio za masakr u Ovčari, gde je 20. novembra 1991. prema optužnici streljano najmanje 260 ljudi - pozvani da se 17. decembra pojave pred Vojnim sudom, ali ne kao optuženi, već u svojstvu svedoka. Te se od Tribunala traži da, do tog datuma, Vojnom sudu u Beogradu dostavi dokazni materijal na kojem se zasniva optužnica protiv Mileta Mrkšića, Veselina Šlivančanina i Miroslava Radića.

Da je takav "istražni postupak" pokrenut krajem 1991, kada se saznalo za masakr u Ovčari, beogradskom vojnom pravosuđu se ne bi imalo sta prigovoriti. Naprotiv, bio bi to potez vredan hvale. Međutim, otvaranje istrage sedam godina nakon saznanja o zločinu i dan posle obavezujuće rezolucije Saveta bezbednosti, u Hagu je shvaćeno kao pokušaj izigravanja pravosuđa, ili čak "sprdanja" s njim. I to, ne samo međunarodnog, već i unutrašnjeg pravosuđa. Glavni tužilac Luiz Arbur (Louise Arbour) je, zato, podnela zahtev da se Jugoslaviji zvanično naloži da slučaj vukovarskog masakra "prepusti u nadležnost" Tribunala, kojeg je osnivač - Savet bezbednosti - podario "primatom" u odnosu na nacionalne, svejedno da li civilne ili vojne, sudove. O tom zahtevu će se danas posle podne voditi javna rasprava pred Pretresnim većem I haškog Tribunala.

O manevru kojim je Beograd pokušao da stvori privid poštovanja rezolucije 1207, već prošlog utorka je vođena rasprava u Savetu bezbednosti. I Savet je, izgleda, ozbiljno shvatio svoju rezoluciju, pa je nepune tri sednice po njenom usvajanju predsednicu Tribunala, Gabrijel Kerk Mekdonald (Gabrielle Kirk McDonald), pozvao da mu raportira dokle se stiglo u njenoj implementaciji. Ona je to, takođe u utorak, i učinila: obavestila je Savet bezbednosti o opisanom manevru sa "vukovarskom trojkom", kao i o činjenici da Beograd i dalje odbija da izda vize istražiteljskom timu za Kosovo što je, takođe, bio jedan od zahteva rezolucije 1207. Predsednica Mekdonald je, takođe, članovima Saveta objasnila da Beograd, svojom "besramnom opstrukcijom", ne stavlja na probu samo autoritet Tribunala, već pre svega njihov, tj. autoritet Saveta bezbednosti. Prema agencijskim izveštajima iz Njujorka, Rusija je i ovoga puta, na raspravi 8. decembra, blokirala saopštenje kojim bi se još jednom osudilo takvo ponašanje Beograda. Većina u Savetu je, međutim, rešena da odgovori na najnoviji izazov Beograda te je, prema istim izveštajima, u razmatranju nova rezolucija sa nespecificiranim "oštrim merama" protiv SR Jugoslavije.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja