"Vukovarska trojka" između Tribunala u Hagu i Vojnog suda u Beogradu

Iznenadno "otkriće pravde" u Beogradu, odnosno pokretanje "istražnih radnji" od strane tamošnjeg Vojnog suda, a u vezi sa zločinom koji se pre punih sedam godina dogodio u vukovarskoj Ovčari, po tužiocu Grentu Nimenu (Grant Niemann) nije ništa drugo do pokušaj SR Jugoslavije da, pod pojačanim međunarodnim pritiskom, stvori privid ispunjavanja jednog od zahteva iz nedavne rezolucije Saveta bezbednosti. Međutim, upozorio je sudije Niman, "možete biti sigurni da će, 5 minuta pošto pritisak međunarodne zajednice popusti, trojica optuženih biti pušteni i nastaviće slobodno da žive u SR Jugoslaviji".

Javna rasprava o zahtevu tužioca da se SR Jugoslaviji formalno naloži da slučaj vukovarske Ovčare prepusti u nadležnost haškog Tribunala, protekla je u nabrajanju svega što je, u protekle tri godine, učinjeno da bi se trojica optuženih oficira bivše JNA - Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić - priveli međunarodnoj pravdi. Najpre je, u novembru 1995, protiv njih podignuta optužnica, a nalozi za njihovo hapšenje upućeni su vlastima SRJ. Zatim je, krajem marta i početkom aprila 1996, održana javna rasprava po Pravilu 61, na kojoj je tužilaštvo prezentiralo deo svojih dokaza, a na osnovu čega je optužnica potvrđena od strane kompletnog Pretresnog veća, a za optuženima su izdate međunarodne poternice. Na osnovu tako potvrđene optužnice, tadašnji predsednik Tribunala, Antonio Kaseze, je aprila 1996. prvi put formalno obavestio Savet bezbednosti o odbijanju SR Jugoslavije da uhapsi i preda Tribunalu trojicu optuženih oficira. Savet bezbednosti je, na to, odgovorio predsedničkim saopštenjem kojim se od Jugoslavije tražilo da bez odlaganja ispuni svoje međunarodne obaveze. Zatim je, decembra prošle godine, Tribunal formalno zatražio od jugoslovenskih vlasti da optuženima lično uruče optužnice, kao i da u beogradskoj štampi objave oglas u kojem se oni pozivaju da se sami predaju. Konačno, u poslednja tri meseca predsednica Tribunala je - u povodu pomenute "trojke" kao i odbijanja Beograda da izda vize istražiteljskom timu za Kosovu - čak tri puta pisala Savetu bezbednosti, dva puta se lično pred njim pojavila i o tome govorila, a na istu se temu obratila i Generalnoj skupštini UN. Savet bezbednosti je, sa svoje strane, na to odgovorio najpre još jednim predsedničkim saopštenjem, a potom i pravno obavezujućom rezolucijom 1207 kojom se od Beograda traži da "momentalno i bezuslovno" uhapsi, i preda Tribunalu, trojicu optuženih za masakr nad najmanje 260 nenaoružanih ljudi, izvršen 20. novembra 1991. u vukovarskoj Ovčari. Dan nakon te rezolucije došlo je do već pomenutog, iznenadnog "otkrića pravde" u Beogradu i do pokretanja "istražnih radnji" čiji je cilj, po tužiocu Nimanu, "da se optuženi zaklone od međunarodnog krivičnog postupka".

Ovo je, inače, prvi put da se zahtev za prepuštanje nadležnosti zasniva na oceni tužioca da nacionalni sud - ovom slučaju Vojni sud u Beogradu - neće biti "nepristrasan i nezavistan" u postupku koji je pokrenuo. Predsedavajući sudija Klod Žorda je, tokom rasprave, dva puta tužioca Nimena pitao na čemu zasniva takvu ocenu, a on je odgovorio da "istorija slučaja govori za sebe." Jasno je, rekao je Nimen, "da je reč o državi koja odbija svaku saradnju sa Tribunalom i koja u tri godine, od kako je podignuta 'Vukovarska optužnica', nije učinila ništa da bi optužene privela međunarodnoj pravdi." Naprotiv, učinila je sve da ih zaštiti, te je tužilac uveren da se i ovog puta radi o "predstavi", kojom bi trebalo da se zamažu oči međunarodnoj javnosti.

Sudija Žorda je sa žaljenjem konstatovao da Veće nije u prilici da čuje šta bi o "nepristrasnosti i nezavisnosti" nacionalnog pravosuđa mogao da kaže predstavnik SRJ, koji se nije odazvao pozivu da raspravi prisustvuje u svojstvu "Amicus Curiae", tj. "prijatelja suda." Sekretar suda je, na početku rasprave, pročitao pismo ambasadora SRJ u Hagu koji je poručio da "nije u mogućnosti da prisustvuje", ali da vlada SRJ u potpunosti podržava zahtev Vojnog suda da mu Tribunal, u vidu "pravne pomoći", dostavi dokaze na kojima se zasniva optužnica protiv "vukovarske trojke".

Ukazujući da se ovde radi o "vrlo ozbiljnom, čak ključnom, pitanju za međunarodnu pravdu", sudija Žorda je najavio da će Pretresno veće doneti odluku "što je pre moguće", a kraj rasprave je zatvoren za javnost pošto se razgovaralo o dva tužiočeva zahteva - u vezi sa ovim slučajem - koji su "pod pečatom" Tribunala, odnosno poverljivog karaktera.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja