Predsednica Tribunala traži od Saveta da preduzme mere koje će osigurati saradnju Hrvatske s Tribunalom. McDonald prihvatila dva od tri argumenta tužilaštva

Na temelju zahteva glavnog tužioca Louise Arbour/Luiz Arbur, predsednica Haškog tribunala Gabriel Kerk Mekdonald je u sredu izvestila Savet bezbednosti UN da Hrvatska "odbija da sarađuje i s Tribunalom" te je zatražila da Savet preduzme "dovoljno uverljive" mere koje će osigurati tu saradnju.

Koje bi mere mogle prisiliti Hrvatsku na saradnju - "ta je odluka u potpunosti na Savetu bezbednosti i Tribunal tu nema ulogu", napominje glasnogovornik Tribunala Jim Landale/Džim Lendeil. Koraci koje bi Savet mogao poduzeti idu od "upozorenja" (kao što je u par navrata SRJ bila "upozorena" zbog nesaradnje) do sankcija.

Tužilac je 28. jula zatražila od predsednice da prijavi Hrvatsku Savetu bezbednosti, a svoj je zahtev Arburova temeljila na tri argumenta: odbijanju Zagreba da prizna nadležnost Tribunala nad istragama o operacijama Oluja i Bljesak, te shodno tome i odbijanje da izruči dokaze i informacije u vezi s tim operacijama. Potom, odbijanju da se izruče Mladen Naletilić i Vinko Martinović, koje haški tužilac tereti za zločine u području Mostara, te treće, odbijanju Zagreba da odgovori na 13 naloga sadržanih u tužiteljevom Konsolidovanom zahtevu Hrvatskoj.

Mekdonald je prihvatila dva od tri prigovora tužioca, odnosno prigovore vezane uz istrage o vojnim operacijama i izručenje Naletilića.

U pogledu nadležnosti Tribunala nad dvema operacijama HV iz 1995. godine, Mekdonald prvo napominje da ona kao predsednica Tribunala nema ulogu u istragama te da tužilac sama odlučuje o tome ima li osnova da ih pokreće. Konačnu odluku o tome ima li Tribunal nadležnost nad dvema operacijama mogu doneti sudske instance Tribunala, dodaje predsednica. Mekdonald, međutim, zaključuje da Hrvatska krši obaveze prema Tribunalu time što apriori odbija surađivati u tom pitanju i to na temelju jednostranog zaključku da nadležnost ne postoji.

U pogledu drugog argumenta, Arbur i Mekdonald obznanjuju da je s izručenjem Martinovića Hrvatska ispunila obaveze prema Tribunalu, ali da to nije slučaj s Naletilićem. Njegovo je izručenje moguće, naglašava McDonald, budući da se nalazi u pritvoru u Hrvatskoj. U pogledu trećeg argumenta, predsednica je zaključila da u ovoj fazi neće prijavljivati Hrvatsku zbog propusta da odgovori na Konsolidovani zahtev, već je predložila da tužitelj tražene dokumente pokuša dobiti putem obvezujućih naloga. "U takvoj će proceduri Hrvatska imati priliku da razjasni može li sve traženo dostaviti a da ne ugrozi interese nacionalne sigurnosti", napominje Mekdonald. Ona dodaje da je prijava Savetu bezbednosti "poslednji korak" koji se primjenjuje kad se svi drugi oblici saradnje pokažu neuspešnima.

Arbur je dosad Hrvatskoj uputila 119 različitih zahteva te napominje da je Zagreb odgovorio na većinu zahtjeva za dostavu dokumenata. Kako bi osigurala da Hrvatska ispuni sve što tužiteljstvo traži, Arbur je u junu pripremila Konsolidovani zahtev za pomoć, u kojemu je navela 13 neispunjenih zahteva. Među njima su zahtevi za dokumentacijom koju hrvatske vlasti imaju o 51 tijelu iz Medačkog džepa te policijski i sudski dosijei sa suđenja u odsutnosti generalu Perišiću i osamnaestorici oficira JNA. Budući da Hrvatska u roku nije odgovorila na te zahteve, Arbur je koncem jula zatražila da predsednica o tome izvesti Savet bezbednosti.

Nakon objave da je Mekdonald prijavila Hrvatsku Savetu bezbednosti, hrvatski ministar pravosuđa Zvonimir Šeparović je izjavio kako će Hrvatska pred Savetom dokazati suprotno, tj. da "intenzivno surađuje" s Tribunalom. On je dodao da Naletilić ne može biti izručen dok se ne završi sudski postupak koji je u toku pred hrvatskim sudom, te je izjavio kako je Hrvatska sama pokrenula postupke u vezi sa zločinima tokom Oluje i Bljeska.

Dijeljenje sadržaja