Slobodan Milošević je, tvrdi tužilac Džefri Najs, bio "ključni učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata" nasilnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa značajnih delova teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, u cilju ostvarivanja pune kontrole nad centralizovanom srpskom državom. Način na koji je optuženi koristio republičke i federalne strukture po Najsu predstavlja "jasan primer kako se državna mašinerija može koristiti za ostvarivanje kriminalnih ciljeva"


Slobodan Milošević nije "ni nacionalista, ni rasista, ni idealista, već pametna, inteligentna i složena osoba... koja je samo želela da se, po svaku cenu, održi na vlasti."

Tako je, u par poteza, Džefri Najs/Geoffrey Nice - koordinator tima tužilaštva na danas započetom suđenju - naslikao portret optuženog. Dodao je kako je Milošević, uz to, "čovek koji je u drugima video samo budale, koje ne shvataju kako je lako govoriti jedno - a raditi drugo."

Slobodan Milošević je sa optuženičke klupe prividno nezainteresovano pratio uvodnu reč tužilaštva, povremeno nešto zapisujući, a u jednom trenutku se i nasmejao - istina pomalo kiselo - kada je u sudnici prikazan video snimak njegovog čuvenog obraćanja kosovskim Srbima iz1987. godine u kojem im je poručio: "Niko ne sme da vas bije." U tom je događaju, rekao je Džefri Najs, optuženi osetio "ukus vlasti i možda prvo ostvarenje svog sna."

Miloševiću se, međutim, ne sudi zbog njegovog "sna o vlasti", već zbog zločina koje je, po tužiocu, počinio u nastojanju da tu vlast proširi i što duže se na njoj održi. Na početku svoje uvodne reči, tužilac Najs je podsetio na po jedan od zločina opisanih u tri optužnice protiv Miloševića. Iz optužnice za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Najs je izdvojio masakr u vukovarskoj Ovčari, u kojem je 21. novembra 1991. ubijeno oko 260 ljudi odvedenih iz bolnice. Iz optužnice za genocid u Bosni i Hercegovini, tužilac je kao "primer patnji i zločina" o kojima će biti reči na suđenju, izdvojio spaljivanje više od 60 bošnjačkih civila u jednoj kući u Pionirskoj ulici u Višegradu, 14. jula 1992. Među žrtvama je, naveo je Najs, bila i beba koja je nepuna dva dana ranije rođena u zbegu u šumi. Konačno, kao ilustraciju iz optužnice za zločine protiv čovečnosti, tužilac je opisao događaj koji se u proleće 1999. odigrao u kosovskom selu Kozice. U kuću okruženu žicom vojnici su, rekao je Najs, zatvorili pedesetak žena i povremeno su izvodili devojke koje su se vraćale uplakane i sa pocepanom odećom. Na kraju su odveli osam devojaka, čija su tela nekoliko meseci kasnije predstavnici međunarodne zajednice pronašli u tri različita bunara. Najs pretpostavlja da su devojke žive bačene u te bunare.

Ono što povezuje ove i ostale zločine opisane u optužnicama protiv Slobodana Miloševića, po tužiocu, jeste nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa značajnih delova teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, a u cilju ostvarivanja pune kontrole nad centralizovanom srpskom državom.

Slobodan Milošević je, tvrdi tužilac, bio "ključni učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata" kojim je taj cilj trebalo da se ostvari. Taj zločinački poduhvat je "bio nezamisliv bez Miloševića", koji je – sam ili uz pomoć drugih - koristio republičke i federalne strukture na način koji po Najsu predstavlja "jasan primer kako se državna mašinerija može koristiti za ostvarivanje kriminalnih ciljeva."

Uz pomoć Borisava Jovića i Branka Kostića - saučesnika u zločinačkom poduhvatu - Milošević je, dokazuje tužilaštvo, kontrolisao "krnje Predsedništvo" bivše SFRJ, a preko njega i JNA, gde je imao još dvojicu saučesnika: generale Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića. Dalje, pod svojom kontrolom Milošević je držao i srpski MUP i Teritorijalnu odbranu, a preko Radovana Karadžića i Gorana Hadžića je kontrolisao Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kao i vojne i policijske snage formirane u delovima tih republika pod srpskom kontrolom.

Nagoveštavajući kakve će dokaze izvoditi u nastavku suđenja, tužilac Džefri Najs je prikazao sudu nekoliko video snimaka, uključujući i insert iz čuvenog Miloševićevog govora na Gazimestanu, u kojem je najavio "nove oružane bitke." Pročitano je i više citata iz memoara Borisava Jovića i Tomislava Simovića, bivšeg ministra odbrane Srbije, iz kojih se jasno vidi da je Milošević čovek koji o svemu odlučuje i kod kojeg, kako je napisao Simović, saradnici idu "po svoje mišljenje." Konačno, u sudnici su emitovani i audio-snimci dva presretnuta telefonska razgovora između Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. U prvom, Milošević upućuje Karadžića da se obrati generalu Uzelcu za oružje, dok u drugom ljutito saopštava da Srbi "više nikome nikakav popust" neće dati, a ako neko "hoće s nama da se bije, nek izvoli, izgubiće, biće nam zadovoljstvo." Po tužiocu, ono što je Milošević rekao u tim razgovorima jasno i nedvosmisleno ukazuje da je "ovo bio čovek koji je držao pod kontrolom armiju."

Uvodna reč tužioca Džefrija Najsa nastaviće se sutra, a nakon njega govoriće Dirk Rajneveld/Rynevald, vođa tužilačkog tima koji će dokazivati navode optužnice kojom se Milošević tereti za zločine protiv čovečnosti na Kosovu.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja