Tužilaštvo Haškog tribunala objavilo kompletan izveštaj o "slučaju NATO". Karla del Ponte: odluka da se ne pokreće istraga zasniva se "isključivo na činjenicama i zakonu, a ne na bilo kakvim političkim motivima"

Tužilaštvo Haškog tribunala objavilo je danas finalni izveštaj svoje radne grupe koja je u proteklih godinu dana ispitivala postoje li pravne i činjenične osnove za otvaranje istrage protiv NATO, zbog eventualnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom vazdušne kampanje protiv SRJ.

Glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je pre deset dana obavestila Savet bezbednosti UN da je na osnovu tog izveštaja zaključila da "nema osnova za pokretanje istrage protiv NATO." Pošto ga je prošlog petka uručila generalnom sekretaru NATO, lordu Robertsonu, Karla del Ponte je danas taj izveštaj prezentirala javnosti. Učinila je to, kako je istakla, izuzetno, zbog velikog publiciteta "slučaja NATO" u svetskoj javnosti i kako bi pokazala da se njena odluka da ne pokreće istragu "zasniva isključivo na činjenicama i na zakonu, a ne na bilo kakvim političkim motivima".

Radna grupa ispitivala je optužbe i informacije o navodnim zločinima NATO, koje su tužilaštvu dostavljeni iz različitih izvora: od pojedinaca, nevladinih organizacija poput Hjumen-rajts voča/Human Rights Watch i Amnesti internešenel/Amnesty International, Komisije ruske Dume i vlade SR Jugoslavije. U ispitivanju tog materijala radna grupa je, kako se navodi u izveštaju, "na aktivnosti NATO primenila iste kriterije koje tužilaštvo primenjuje na aktivnosti drugih aktera na teritoriji bivše Jugoslavije." Osnovni "test" je bio da se utvrdi postoji li dovoljno "uverljivih dokaza koji ukazuju da su počinjeni zločini u nadležnosti Tribunala".

Kao prvo, taj "test" nisu prošle optužbe da je akcija NATO bila nezakonita po međunarodnom pravu. Radna grupa se nije upuštala u ocenu legitimnosti upotrebe sile protiv SRJ, budući da Tribunal nije nadležan za "zločine protiv mira", to jest za planiranje i vođenje rata.

Ispitujući ekološke posledice bombardovanja, radna grupa je zaključila da je napadima na naftna i hemijska postrojenja "naneta izvesna šteta prirodnoj sredini", ali da se ona ne može smestiti u okvire koje određuje važeće međunarodno pravo. A prema tom pravu, zločinom će se smatrati samo oni napadi koji su preduzeti namerno i sa znanjem da će naneti "rasprostranjene, dugoročne i teške štete prirodnoj sredini" i koji će, uz to, biti "očigledno prekomerni" u odnosu na očekivane vojne prednosti.

Što se korišćenja municije sa osiromašenim uranom tiče, radna grupa konstatuje da nema međunarodnog ugovora koji zabranjuje njenu upotrebu, kao i da na sadašnjem stupnju međunarodnog humanitarnog prava nema konsenzusa da li se takvom municijom krše opšti principi zakona kojima se reguliše upotreba oružja u ratnim uslovima.

Do sličnog zaključka radna grupa je došla i povodom korišćenja tzv. kasetnih bombi: nema zakona koji ih zabranjuje niti konsenzusa da bi one, u pravnom smislu, mogle da se izjednače sa nekim drugim zabranjenim oružjima.

Razmatrajući pravna pitanja vezana za izbor meta, radna grupa je pošla od obaveze zapovednika da, pri napadu na vojni cilj, osigura da civilne žrtve "ne budu neproporcionalne očekivanoj konkretnoj i direktnoj vojnoj prednosti." U slučaju neproporcionalnog broja civilnih žrtava, zapovednik je odgovoran ukoliko je takvu akciju preduzeo "namerno" ili "bezobzirno", a ne samo "nedovoljno oprezno." U izveštaju radne grupe se zaključuje da su mere predostrožnosti pri izboru meta "adekvatno funkcionisale u veoma visokom procentu slučajeva", te da činjenica da u malom broju slučajeva nisu delovale... "ne znači da su bile u celini neadekvatne".

Na bazi tih kriterija, radna grupa je posebno analizirala pet "najproblematičnijih incidenata" sa najvećim brojem civilnih žrtava: napade na putnički voz u Grdeličkoj klisuri; na izbeglički konvoj kod Đakovice; zatim na zgradu RT Srbije i Kinesku ambasadu u Beogradu, te na selo Koriša na putu između Prizrena i Prištine. Mada ukazuje da su u tim napadima napravljene izvesne greške koje je i sam NATO priznao, radna grupa je zaključila da nema ni zakonskih ni činjeničnih osnova za pokretanje istrage da li je u tim incidentima prekršeno međunarodno humanitarno pravo.

Na pitanje dopisnika SENSE kako objašnjava to što je, na osnovu analize istih činjenica i zakona, organizacija Amnesti internešenel došla do suprotnih zaključaka - da je međunarodno pravo prekršeno i da je istraga neophodna - glavni tužilac Del Ponte je odgovorila da eksperti haškog tužilaštva "imaju mnogo više iskustva u takvim analizama od eksperata Amnesti internešenel". Dopustila je, uz to, mogućnost da Amnesti internešenel nije imala na raspolaganju sve informacije na kojima je tim tužilaštva zasnivao svoju analizu.

Nadovezujući se na taj odgovor, zamenik glavnog tužioca Grejem Bluit/Graham Blewitt je istakao odgovornost tužilaštva da svaki slučaj dokaže izvan razumne sumnje, ukazujući kako je ljudima koji nemaju taj teret odgovornost "mnogo lakše da iznose tvrdnje i optužbe o nečijoj krivici".

Dijeljenje sadržaja